Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“

Iggy Pop Image copyright Getty Images

Sweeeet Caroline...

Glasom nalik na srču pomešanu sa peskom, prava legenda pank roka Igi Pop osećajno pevuši pesmu Nila Dajmonda pred publikom koju čini samo jedna osoba.

Kako je to moguće?

Za sve je kriv njegov bivši tast.

„Znaš, najzad sam dobio onaj glas koji je oduvek trebalo da imam, bar u nekom smislu. U 21. godini sam se zaljubio u jednu devojku iz Klivlenda. Par nedelja smo čak bili i u braku", objašnjava on.

„Tek što sam objavio prvi album Studžisa, upoznao sam njenog oca, velikog budžu u muzičkoj industriji. Rekao mi je, 'Pa, sad kad sam te upoznao i čuo te dok pričaš, pretpostavljam da pevaš nešto kao Nil Dajmond, je l' da?' "

„Od tada sam naučio da poštujem Nila, ali, u to vreme, ne govoriš Igiju Popu da zvuči kao Nil Dajmond. S druge strane, razmišljao sam i ovako: 'Da mogu da pevam kao Nil Dajmond, imao bih mnogo više para'."

LP Duo: Romantični optimizam u Srbiji

Šest razloga zašto se o Vudstoku priča 50 godina nakon festivala

Zvuci džeza u niškoj psihijatrijskoj bolnici

Nekadašnji frontmen Studžisa je u Britaniji kako bi promovisao novu ploču, Free, album koji je napisao zajedno sa muzičarom i kompozitorom Lironom Tomasom, kao i filmadžijkom i kompozitorkom Sarom Lipštejt, poznatom po projektu za solo električnu gitaru, Noveller.

Na introspektivnom albumu na kojem prevladavaju džez zvuci, Igi predstavlja misli o prolaznosti života, ljubavi i seksu, pa čak i recituje poeziju Dilana Tomasa.

Novu ploču je snimio posle dve turneje na kojima je promovisao prethodni album u produkciji Džoša Homija, Post Pop Depression. To je najbolje prodavana solo ploča u njegovooj karijeri, i dovela je do turneje sa frontmenom benda Queens of the Stone Age i bubnjarem Arctic Monkeys, Metom Heldersom.

Image copyright Getty Images

„Osećam se malo isceđeno", kaže Igi na kraju turneje.

„Kako sazrevate, fizički, kad pređete šezdesetu a još ste aktivni, nije loša ideja da više napora uložite u mentalan rad, a manje u fizički."

Te reči mogu da zvuče neočekivano kad ih izgovara Igi, polunagi Petar Pan roka koji je nadživeo većinu savremenika - od Dejvida Bouvija do Lu Rida.

„Za prethodnu ploču sam otišao u pustinju i živeo sa jednom ekipom ljudi nedeljama i nedeljama", kaže. „U studiju, svi na gomili, znojavi, smrdljivi, prašnjavi, čačkam slinu iz nosa, pevam kad dođe red na mene, tako je bilo jedno šest do osam nedelja. Iscrpljujuće."

Novi album je, sa druge strane, većinom snimljen „preko i-mejla", kaže Igi.

„Fizički me nije toliko izmoždio, ali je zahtevao velike emotivne napore", dodaje.

Album otvara naslovna numera Free, svedenog zvuka, u kojoj Igi izgovara frazu „Želim da budem slobodan". Ali, od čega? Od stare slave? Od granica koje donosi starije doba? Od samog života?

Ne bi hteo da pojašnjava, jer se plaši da „ako to objasnim do kraja ili učinim ličnim, neko drugi neće moći na svoj način da se saživi s tim".

„Ako postanem previše ličan, zeznem stvar drugima."

Rtanj i muzika koja privlači vanzemaljce

Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku

Novom pločom provejavaju džez trube i bitovi, od predivnog novog singla Sonali, preko trubačkih solaža u lakšim pesmama kakva je sarkastična James Bond ili maestralno vulgarna Dirty Sanchez.

Igijev saradnik Liron Tomas je priznati trubač rodom iz Teksasa, često kovan u zvezde zbog načina kako prelazi iz jednog u drugi žanr, od hip-hopa, preko soula, do fanka.

Igi kaže da džez voli još od detinjstva i da je ovaj žanr uticao i na njegovu karijeru - pominje pesmu Little Doll sa prve ploče benda Studžis, za koju kaže da je bila pokušaj da „na drugi način napiše" pesmu The Creator Has a Master Plan legende fri-džeza Faroe Sendersa i pevača Liona Tomasa.

„Kad sam bio mali, tata bi puštao ploču Čarlija Barneta", kaže Igi. „Ili Dejva Brubeka. Kad sa šesnaest prvi put čujete Take Five, to je baš kul, pa sam oduvek voleo tu stvar."

Igijeva razmišljanja o smrtnosti dolaze do izražaja na numerama poput Dawn, koja zatvara album, i pesmi Do Not Go Gentle Into That Good Night u kojoj recituje istoimenu pesmu Dilana Tomasa iz 1951. godine.

Pesmu We Are The People napisao je Igijev prijatelj, pokojni frontmen benda Velvet Anderground, Lu Rid.

Pesmu Dilana Tomasa je Igi najpre snimio za jednu britansku reklamnu agenciju, ali je smatrao da bi se dobro uklopila u teme ploče. Ridova pesma We Are The People prvi put je objavljena tek prošle godine.

Mi smo ljudi bez zemlje

Mi smo ljudi bez tradicije…

Mi smo ljudi koji su se lišili tuge i prerasli nacionalni ponos i ravnodnušnost pred parodijom instinkta

Mi smo oni ljudi koji su očajni dotle da to nije ni emocija, jer ne može ni da se zamisli

Mi smo oni ljudi koji osmisle sopstveno uništenje i sprovedu ga sve po zakonu

„Našao sam se u tim stihovima", kaže Igi. „Bilo mi je, kao, bum! To je bila prva pesma u zbirci. Kad sam je pročitao, pomislio sam, Bože, ovo je pravi portret naše zemlje danas, kako je i ja vidim, ili je bar legitimni pogled na našu zemlje kakva je danas. Dobro sam razumeo te stihove."

Koščate, vitke građe, preplanulog tena koji stekne u Majamiju i održava cele godine, i plavih lokni koje mu sežu do ramena, u sedamdesetdrugoj godini života, Igi je nesumnjivo jedan od dugovečnijih velikana muzičke istorije.

Da se kladio, pobedio bi sve bukmejkere budući da je vodio život pun ekscesa i razvrata, sve dok nije otkrio prednosti zdravog života. Mnogi prijatelji i svi članovi prvobitne postavke njegovog benda su preminuli, a ove godine se navršava pola veka otkako je izašla prva ploča Studžisa.

Image copyright Getty Images

Isprva je ploča naišla na zgražavanje muzičkih sladokusaca i kritike, ali je u narednim decenijama preznačena u prekretnički momenat američke popularne muzike, prethodnicu pank-roka, i jednu od najuticajnijih ploča svih vremena.

„Kad uđete u šou-biznis, morate da imate 'male od palube'. A svaki 'mali od palube' ima neke ideje kako da obeleži ovaj veliki događaj", kaže Igi. „Jedan veoma nadaren i moćan 'mali od palube' hteo je da iznajmi Medison Skver Garden i tamo dovede gomilu bendova na koje sam uticao i napravi veliku žurku."

„Nisam se odlučio za to jer nisam pedeset godina sve radio sam. Malo je pipavija stvar. Neki to i pomenu, i to jeste istina: ja sam bio pevač, tekstopisac, i napisao sam neke pesme s tog albuma."

Umesto toga, Igi je podržao novu knjigu tekstova za pesme čiji izbor premošćuje šest decenija karijere. Dok je pregledavao stare fotografije i za svaku morao da se priseti uspomena, rodila su se osećanja i premišljanja koja se tako osećaju na novoj ploči.

Image copyright Getty Images

„Pregledavam ja tako fotografije sopstvene istorije", objašnjava. „Tražili su mi da napišem nešto o svakoj deceniji. Odjednom sam počeo da razmišljam u tim okvirima. Mnoge moje kolege i savremenici su počivši. To je jedno. A tu je i osećaj neprestane odgovornosti da uradiš štagod možeš kako bi ličio na sebe, dok stariš."

Prethodne decenije, kaže on sa osmehom, „bile su lakše".

„Onda stigneš u 1980-te, tu sam se baš smorio. Kad sam stigao do 2000-tih, utisak mi je lelujao između ironičnog odmaka i "Marš u *****!" Mislim da sam napisao nešto ovako: 'Ispuzao sam iz mračne rupe čemera pravo u svetlost reflektora, punu ljubavi i prihvatanja'."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči