Drugi svetski rat: Ko je bila poljska Ana Frank

Renija Belak Image copyright Bellcack family archive
Natpis na slici Renija Belak

Tajni dnevnik poljske tinejdžerke koju su 1942. ubili nacisti biće objavljen nakon što je 70 godina sakupljao prašinu u podrumu jedne banke.

Renijin Dnevnik: Život devojke u senci Holokausta - to je ime knjige koju će objaviti porodica Renije Špigel.

Ovu knjigu neki veći porede sa dnevnikom Ane Frank.

„Čitala sam samo neke delove, jer sam stalno plakala", rekla je Renijina sestra Elizabet.

Ona se zvala Arijana, ali je promenila ime. Kaže da pamti sestru kao veoma „tihu i zamišljenu devojku".

Elizabet je Rebeki Džons, BBC reporterki iz oblasti umetnosti, rekla da joj je Renija bila kao „surogat majka."

Image copyright Bellak Family Archives
Natpis na slici Dnevnik Renije Belak

„Bila je veoma pametna. Predvodila je literarnu sekciju u školi. Bila je i veoma, veoma ljubazna i dobra."

Renija Špigel, iz Pžemisla u jugodistočnoj Poljskoj, počela je da piše knjigu kada je imala 15 godina. U knjizi opisuje bombardovanja, bekstva, sakrivanja i nestanak drugih jevrejskih porodica iz geta.

Ali, pored svih tih strašnih priča, Renija, koja je želela da bude pesnikinja, opisala je kako se prvi put zaljubila u dečaka Zigmunta Švarcera. Doživeli su čaroliju prvog poljupca pre nego što su nacisti zauzeli njihov grad.

U julu 1942. ubili su je nemački vojnici koji su otkrili da se krije na tavanu kuće nakon što je pobegla iz geta.


Beleške iz dnevnika - 7. jun 1942.

Gde god da pogledam, svuda je krvoproliće. Pogromi su strašni. Sva ta ubistva. Svemoćni bože, po ko zna koji put, pokorna pred tobom molim, pomozi nam, spasi nas! Bože, daj nam da živimo, preklinjem te, želim da živim!

Tako malo života sam iskusila, neću da umrem, bojim se smrti. Sve je tako glupo, malo, nevažno. Danas sam zabrinuta što sam ružna, a sutra bi mogla zauvek da prestanem da razmišljam.


Image copyright Bellak family archive
Natpis na slici Renija i Elizabet na letovanju

Zigmunt je napisao poslednji, srceparajući pasus u rukopisu, posle njene smrti.

On je odveden u Aušvic, ali je preživeo taj logor smrti i kasnije postao lekar u američkoj vojsci. On je 1950. godine u Njujorku pronašao Renijinu sestru Elizabet i majku Rozu i predao im rukopis.

„To je bilo šokantno iskustvo. Mama i ja smo prvi put videle taj rukopis. Jedino smo nas dve preživele", rekla je Elizabeta.

Elizabeta i njena majka nisu imale snage da čitaju rukopis kada im ga je Zigmunt dao, pa je ostao u podrumu jedne banke.

„Mama se nikada nije oporavila od sestrine smrti".

Iza projekta objavljivanja knjige stoji Elizabetina ćerka Aleksandra Belak. Ona se pobrinula da rukopis bude preveden sa poljskog na engleski.

Na prevod se odlučila pre svega jer je želela da sazna više o tetki.

„Nakon čitanja dnevnika uspela sam da spoznam dubinu, širokogrudost i zrelost ove divne duše", kazala je ona.

„Pomislila sam - znate, ne učim ja o Reniji samo za svoje dobro. Trebalo bi svi da saznaju za njenu priču".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči