Posledice klimatskih promena: Šest stvari koje će nestati

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Nestaju vredni resursi, a mi toga nismo ni svesni

Polako počinjemo da budemo svesni da će mnoge stvari koje su nam neophodne nestati.

Verovatno ste čuli o nestašici vode, ulja i medonosnih pčela, ali ima još stvari koje će verovatno nestati ili će način na koji upravljamo ovim resursima doprineti njihovom iskorenjivanju.

Evo šest stvari kojih će biti sve manje.

1. Prostor u orbiti

Svemirsko đubre kruži oko zemlje
Natpis na slici Predmeti koji kruže u orbiti mogu da ugroze mreže neophodne za komunikaciju

Oko pola miliona predmeta kruži oko zemlje.

Samo dve hiljade predmeta su funkcionalni - sateliti koje koristimo za komunikaciju, navigaciju i za gledanje naših omiljenih serija.

Sve ostalo su krhotine lansiranih raketa i delovi svemirskih letelice koje su se sudarile.

Šta je tu problem? Spomenutih pola miliona predmeta su samo oni koje možemo da pratimo, a svakog dana sve više letilica se lansira u svemir.

Kako tehnologija napreduje, sve je lakše lansirati objekte u orbitu.

Iako je to dobro za nas, ne postoji „kontrola leta" u svemiru koja bi pratila sve te predmete koji kruže oko planete, a ni sistem za čišćenje orbite od bespotrebnih predmeta, koji zagađuju orbitu, nije osmišljen.

Što je veća gužva u orbiti, raste rizik od sudara tih predmeta čime bi bila izazvana velika šteta na mrežama koje su nam potrebne za komunikaciju i navigaciju, kao i meteorološke prognoze.

Trenutno ne postoji rešenje za ovaj problem.

2. Pesak

Peščana dina u pustinji Image copyright Getty Images
Natpis na slici Koristimo ogromne količine peska

Verovatno mislite kako je moguće da će nestati peska kada su pustinje i plaže pune ovog materijala?

Međutim, istina je da je pesak jedan od najkorišćenijih čvrstih materijala na zemlji, pored šljunka, a priroda nije u stanju da se toliko brzo obnovi, stoji u izveštaju Ujedinjenih nacija.

Pesak nastaje hiljadama godina u procesu erozije, a koristi se svakog dana u izgradnji, filtriranju vode, čak i u proizvodnji stakla za naše prozore i mobilne telefone.

Gubitak peska preti veoma osetljivom ekosistemu, a pojavile su se inicijative da globalni monitoring korišćenja ovog resursa kojeg ima sve manje.

Presentational grey line

Klimatske promene se „ubrzavaju"

Met MekGrat, novinar u oblasti ekologije

Posledice globalnog zagrevanja se ubrzavaju, poslednji su podaci naučnika koji se bave klimatskim promenama objavljeni u izveštaju pre samita u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.

Podaci koje prikupila Svetska meteorološka organizacija, govore da je period od poslednjih pet godina (od 2014. do 2019) najtopliji u istoriji.

Nivo mora je značajno porastao u istom periodu, a emisije ugljen dioksida su postigle nove rekorde.

SMO upozorava da je neophodno da se intenziviraju pokušaji smanjivanja izbacivanja ugljen dioksida u atmosferu.

Šezdeset lidera će učestvovati na ovom samitu, a očekuje se da zemlje najaviti konkretne akcije čiji je cilj zaustavljanje uzroka zagrevanja.

Predstavnici Kine, Indije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije će govoriti na samitu, a zbog podrške industriji uglja australijski premijer Skot Morison i njegov japanski kolega Šinzo Abe nisu pozvani na sastanak.

Na samitu ne učestvuju SAD, Brazil i Saudijska Arabija.

Presentational grey line

3. Helijum

Šareni baloni puni helijuma Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ne samo baloni: helijum se koristi u medicinskoj opremi

Možda dolazi vreme kada ćemo se osetiti loše kada balon sa neke žurke odleti u atmosferu.

Helijum je ograničeni resurs, ovaj gas se nalazi duboko u zemljinoj kori i trenutno raspolažemo rezervama za narednih nekoliko decenija.

Procene su da će nestašica nastupiti za 30 do 50 godina.

Iako deluje kao da će to samo pogoditi decu koja vole balone na rođendanima, helijum je neophodan za funkcionisanje medicinske opreme, on se koristi za hlađenje magneta koji omogućavaju magnetnoj rezonanci da radi.

Ovi aparati su uneli revolucionarne promene u dijagnostiku i tretmana raka, kao i povreda mozga i kičme.

4. Banane

Banane na pijaci Image copyright Getty Images
Natpis na slici Da li možete da zamislite budućnost bez banana

U lošijoj verziji naše budućnosti jedna od stvari koje će nam nedostajati su smutiji!

Većini banana koje koristimo preti gljivica Panamske bolesti.

Vrsta banane koju konzumiramo se zove Kevendiš i vodi poreklo od jedne biljke koja je klonirana. Panamska bolest se vrlo brzo širi i može da zbriše sveukupni rod banana na svetu.

To se već jednom desilo - pedesetih godina, ista ova bolest uništila je svetski prinos banana, zbog čega su proizvođači prešli sa vrste Gros Majkl na Kevendiš.

Istraživači rade na razvoju novih vrsta koje su otporne na gljivicu, ali i dalje veoma ukusne.

5. Zemljište

Dve žene koje gaje hranu u Africi Image copyright Getty Images
Natpis na slici Potrebno je da zemlja poseduje hranljive materije da bi mogla da se koristi za uzgoj hrane

Iako zemlje na našoj planeti ima na pretek, njen kvalitet je zabrinjavajući.

Površinski sloj zemlje odakle biljke crpe hranljive sastojke je ugrožen.

Polovina sloja zemlje koji može da se koristi za uzgoj hrane, nestala je u poslednjih 150 godina, procene su organizacije VVF (WWF). Potrebno je skoro 500 godina da se prirodnim putem formira 2,5 centimetra plodne zemlje.

Erozija, intenzivan uzgoj hrane, krčenje šuma i globalno zagrevanje doprinose nestanku plodne zemlje.

6. Fosfor

Upaljene šibice Image copyright Getty Images
Natpis na slici Možda nećemo moći da upalimo šibicu u ne tako dalekoj budućnosti

Kad pomislite na fosfor, najverovatnije ne znate gde se koristi ovaj hemijski element sem u šibicama.

Neophodan je za poljoprivredno đubrivo.

Iako bi bilo najbolje da se fosfor vraća zemlji odakle je potekao, kroz biljni i životinjski otpad, on najčešće završava u morima i okeanima.

Ako nastavimo da ga koristimo ovim tempom, procenjuje da imamo rezerve fosfora u rasponu od 35 do 400 godina, nakon čega smo u velikom problemu.

Grey line

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči