Hrana i zdravlje: Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik

Red meat Image copyright Getty Images
Natpis na slici Crveno meso

U kontroverznoj studiji tvrdi se da je smanjenje unosa kobasica, mlevenog mesa, odrezaka i drugih oblika crvenog ili prerađenog mesa za većinu ljudi čisto gubljenje vremena.

U ovom izveštaju - koji se ne slaže sa onim što tvrdi značajan broj velikih organizacija - tvrdi se da su dokazi tanki i da je rizik po zdravlje ljudi mali.

Neki stručnjaci pohvalili su ovu „rigoroznu" procenu.

Ali drugi kažu da bi „javnost mogla da bude ugrožena" ovakvim „opasno zadojenim" istraživanjem.

Šta se računa kao crveno ili prerađeno meso?

U crveno meso spadaju govedina, jagnjetina, svinjetina, teletina i divljač - piletina, pačetina i pernata divljač se ne računaju.

Prerađeno meso je modifikovano ili da bi mu se produžio rok trajanja ili da bi mu se izmenio ukus - a glavne metode su dimljenje, sušenje ili dodavanje soli ili konzervansa.

Čisto mleveno meso se ne računa kao prerađevina, ali slanina, kobasice, hot dogovi, salame, usoljena govedina, paštete i šunke zato da.

Jesu li loše po zdravlje?

Jedan od glavnih razloga za zabrinutost ticao se raka debelog creva.

Međunarodna agencija za istraživanje raka pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji obrela se u naslovima svih svetskih medija kad je izjavila da mesne prerađevine izazivaju rak.

Ona je izjavila i da je crveno meso „verovatno kancerogeno", ali su dokazi za to bili vrlo oskudni.

Samo u Velikoj Britaniji smatra se da mesne prerađevine svake godine dovedu do oko 5.400 slučajeva raka debelog creva.

Sugerisane su i veze sa srčanim bolestima i dijabetesom tipa 2.

Među naučnicima postoji konsenzus da je jedenje velikih količina ovoga loše po vaše zdravlje.

Natpis na slici Rizik od crvenog mesa

Šta kaže studija?

Istraživači - predvođeni Univerzitetom Dalhausi i Univerzitetom Makmaster u Kanadi - pregledali su iste dokaze koje su drugi već proučili ranije.

Nalazi, objavljeni u Analima interne medicine, sugerišu da ako 1.000 ljudi izbaci trećinu porcije crvenog ili prerađenog mesa svake nedelje za:

  • čitav život, bilo bi to sedam smrti od raka manje
  • 11 godina, bilo bi to četiri smrti od srčanih bolesti manje

A ako bi 1.000 ljudi svake nedelje 11 godina izbacivalo trećinu porcije:

  • crvenog mesa, bilo bi to šest smrti manje od dijabetesa tipa 2
  • mesnih prerađevina, bilo bi to 12 slučajeva manje dijabetesa tipa 2

Rizici su uglavnom slični onome što je sugerisano ranije - ali je tumačenje toga šta to znači radikalno drugačije.

Istraživači kažu:

  • rizici nisu toliko veliki
  • dokazi su toliko tanki da ne mogu da garantuju da su rizici stvarni

„Pravi izbor za većinu ljudi, ali ne za sve, jeste da nastave s dosadašnjim unosom mesa", rekao je za BBC Njuz jedan od istraživača, vanredni profesor Bredli Džonston.

„Ne kažemo da ne postoji rizik, kažemo samo da postoje dokazi veoma malih garancija za veoma malo smanjenje raka i drugih pogubnih zdravstvenih posledica kad se smanji unos crvenog mesa."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Žena prži slaninu

Kako je studija prihvaćena?

Statističari su uglavnom podržali način na koji je studija sprovedena.

Kevin Makonvej, profesor emeritus primenjene statistike na Otvorenom univerzitetu, nazvao ju je „izuzetno iscrpnim radom".

A profesor Dejvid Spigelhalter, sa Univerziteta u Kembridžu, rekao je: „Ovaj rigorozni, čak surovi, pregled ne pronalazi valjane dokaze o važnim prednostima po zdravlje ukoliko se smanji unos crvenog mesa."

„Štaviše, ne pronalazi valjane dokaze ni za šta."

Šta je s njenim zaključcima?

Ova studija je, iskreno govoreći, prošla poput olovnog balona, jer se mnogi u ovoj oblasti ne slažu sa ovakvim tumačenjem nalaza.

Zvaničnici Javnog zdravlja Engleske rekli su za BBC Njuz da nemaju nameru da preispitaju vlastiti savet o ograničenom unosu mesa.

Doktor Marko Springman, sa Univerziteta u Oksfordu, rekao je da ove „opasno zadojene" preporuke „smanjuju značaj naučnih dokaza".

Doktor Điota Mitru iz Fondacije za svetsko istraživanje raka kaže da bi „javnost mogla da bude ugrožena" ukoliko zaključi da sme da jede onoliko mesa koliko joj se prohte, jer „to prosto nije tačno".

Profesorka Nita Foruhi, sa Univerziteta u Kembridžu, rekla je: „Oni su i rekli da je ta veza mala, zar ne?"

Studija sugeriše da bi bilo 12 slučajeva dijabetesa tipa 2 manje ukoliko bi 1.000 ljudi izbacilo tri obroka mesnih prerađevina nedeljno u periodu od nešto više od jedne decenije.

Ona je na to rekla: „Za često stanje kao što je dijabetes tipa 2, na nivou jednog stanovništva i zemlje, to uopšte nije beznačajno."

Image copyright Getty Images

Zašto je kvalitet dokaza toliko slab?

Dobro došli u zahtevan i težak svet istraživanja prehrane.

Budući da ne možete da zaključate ljude na čitav život i na silu ih hranite kako biste sagledali posledice po njihovo zdravlje koje ima određena hrana, morate da se oslonite na nesavršeno istraživanje.

Postoje dva glavna tipa naučnih studija na ovom polju:

  • opservacione studije
  • randomizovano kontrolisano ispitivanje

U opservacionim studijama, možete da pratite veliki broj ljudi decenijama, beležite kako se ponašaju i vidite šta se dešava njihovom zdravlju. Ali razdvojiti ulogu jedne vrste hrane od svih ostalih koje pojedu i svih drugih stvari koje urade predstavlja pravi izazov.

U randomizovanom ispitivanju, ljudima odredite različite tipove ishrane. Ali oni ih se ne drže doveka i morate da ih pratite godinama pre nego što se jave dijagnoze kao što su rak ili srčani udar.

„Naučna zajednica mora da prizna da klinička ispitivanja konkretnih intervencija sa hranom, za razliku od farmaceutskih proizvoda, i praćenje ljudi tokom dugih perioda, pre nego što se dese bolest ili smrt, prosto nisu održiva", rekla je profesorka Foruhi.

Živimo u svetu nesavršenih podataka i to se neće promeniti.

Kako bilo ko uopšte uspeva da izvuče neki zaključak?

Težina naučnog mišljenja prevagnula je na stranu smanjenog unosa crvenog i prerađenog mesa.

Ova analiza i druge pre nje istakle su slične rizike i vredi primetiti šta autori samog izveštaja ističu: „Ne kažemo da rizici ne postoje."

Ali pitanje da li će smanjenje crvenog mesa bitno uticati na bilo kog pojedinca veoma je teško.

Na primer, oko šest na svakih 100 ljudi u Velikoj Britaniji tokom života dobije rak debelog creva.

Da svi oni jedu dodatnih 50 grama slanine dnevno, procenjuje se da bi ta brojka skočila na 7 od 100.

Ali niko ne može da vam kaže da li ćete vi biti taj jedan dodatni slučaj.

Koliko crvenog mesa ljudi treba da jedu?

Natpis na slici Porcije od 70 grama crvenog mesa

Britanska Nacionalna zdravstvena služba savetuje svakog ko jede više od 90 grama crvenog ili prerađenog mesa dnevno da u proseku smanji na 70 grama dnevno.

„Globalno, dokazi ukazuju na to da ljudi koji jedu crveno i prerađeno meso treba da ograniče njegov unos", rekao je profesor Luis Levi, šef nutritivne nauke pri Javnom zdravlju Engleske.

„Iako može da čini sastavni deo zdrave ishrane, jedenje previše crvenog i prerađenog mesa može da poveća vaš rizik od dobijanja raka debelog creva."

Da li je to kompletna slika?

Natpis na slici Kilogrami ispuštenih gasova po porciji

Meso je samo jedan aspekt ishrane - prethodne studije su pokazale da i povrće može da ima veliki uticaj na zdravlje.

A zdravlje je samo jedan od razloga za procenu koliko mesa treba pojesti.

Ishrane u kojima se smanjuje ili potpuno izbacuje unos mesa - od fleksitarijanske do veganske - postaju sve popularnije.

Ali razlozi za to su prednost po zdravlje, zabrinutost za životnu sredinu i za dobrobit životinja.

Govedina i jagnjetina obično imaju relativno visoku emisiju gasove efekta staklene bašte, iako poljoprivredna praksa širom sveta može da čini veliku razliku.

Postojali su pokušaji da se sve te stvari pomire i osmisli „planetarno zdrava ishrana".

A ona preporučuje da većina proteina potekne iz orašastih plodova i mahunarki (kao što su pasulj i sočivo) umesto iz mesa.

Pratite Džejmsa na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči