Ozonska rupa jeste manja, ali je oprez neophodan

ozonska rupa Image copyright COPERNICUS/CAMS/ECMWF
Natpis na slici Ozonska rupa (tamno plava boja) zatvoriće se narednih nedelja

Rupa na ozonskom omotaču iznad Antartika ne sme da se uzme zdravo za gotovo i zahteva da budemo oprezni.

To je poruka dr Džonatana Šanklina, naučnika koji je prvi dokumentovao ozonsku rupu.

„Rupa" na omotaču iznad Belog kontinenta je najmanja u poslednje tri decenije.

Šanklin kaže da su ovo dobre vesti, ali da to ipak moramo posmatrati kao anomaliju.

Manja rupa na ozonskom omotaču pripisuje se naglom zagrevanju na velikim visinama, što se povremeno može dogoditi.

Naglo zagrevanje je uspelo da zaustavi hemijske reakcije koje uglavnom uništavaju omotač 15-30 kilometara iznad planete.

„Kako bi smo videli da li se međunarodni dogovori mogu primeniti u praksi, moramo da gledamo dugoročno", kaže dr Šanklin za BBC njuz.

„Prvobitno biste pomislili da smo popravili ozonsku rupu. Ali, nismo. Iako su stvari bolje, još uvek postoje neke zemlje koje proizvode hlorofluorougljenike, odnosno hemikalije koje su odgovorne za taj problem. Time ne možemo biti zadovoljni".

Image copyright BAS
Natpis na slici Dr Šanklin je član tima koji je otkrio rupu na ozonskom omotaču

Dr Šanklin, zajedno sa Džoom Farmanom i Brajanom Gardinerom prvi je 1985. godine upozorio svet da se na ozonskom omotaču iznad Antartika svakog proleća proređuje zaštitni gas.

Ozon filtrira štetno ultraljubičasto zračenje od Sunca. Otkriće ovog tima, potvrdilo je predviđanja drugih naučnika, što je dovelo do Montrealskog protokola.

Ovim međunarodnim dogovorom postepeno su ukinute hemikalije koje sadrže hlor i brom, a koje oštećuju ozon.

Tada su ove materije korišćene kao rashladna sredstva, sredstva za čišćenje.

Image copyright BAS
Natpis na slici Eksperimenti su rađeni i tokom zime

Šanklin i njegove kolege su prvobitno radile u istraživačkoj stanici Hejli.

Koristili su Dobsonov fotospektometar, instrument kojim se ručno upravlja.

Pre tri godine, Britansko antartičko istraživačko društvo moralo je da se povuče sa Heli stanice, jer je led postao nestabilan, što je značilo da merenje ozona nije moglo da se uradi u kritičnom periodu kada rupa počne da se otvara.

Istraživanja sada pokreću mini-mlazni motori koji rade neprestano na Heliju i koji proizvode struju za kontrolisane kompjuterske eksperimente, uključujući i Dobsonov fotospektometar.

Merenja ozonskog omotača direktno se preko satelita šalje na kompjuter dr Šanklina u Velikoj Britaniji.

„Jasno je da se podaci o ozonu koji stižu iz Heli stanice razlikuju u odnosu na prethodne godine. Nismo videli tako naglo opadanje", kaže Šanklin.

Dr Tomas Barningem koji je primenio inovacije na stanicu Heli kaže da su veoma zadovoljni time što su postigli.

Dr Šanklin sada dva puta nedeljno dolazi do Kembridža radi savetovanja i tumačenja podataka iz Dobsona. Naravno, još uvek je uključen i u druga pitanja.

Jedna tema koja mu je nedavno zapala u oči je sumporni heksafluorid ili SF6.

Ova supstanca se koristi u elektroindustriji da spreči kratke spojeve i nesreće. To je izuzetno moćan gas, a iako su njegove emisije u atmosferu u ovom trenutku relativno male, one se povećavaju.

Dr Šanklin brine da se SF6 tretira na isti način kao i CFC, za koji je postojala pretpostavka da neće biti štetan.

„Mislim da tretiramo CF6 na isti način. Mislimo da neće biti problema, ali znamo da je to moćan gas i to treba da imamo na umu", kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči