Svetski dan veganizma: Pet tema za razmišljanje

Anti-meat graffiti in France Image copyright AFP/Getty
Natpis na slici Životinje nisu sastojak - kažu vegani na protestu u Francuskoj

Cilj veganskog načina života je da se ne iskorišćava nijedna životinja.

To znači da na vašem tanjiru nema mesa, nema živine, nema ribe, nema mlečnih proizvoda, nema jaja, nema meda. Ovo pravilo primenjuje se i u drugim aspektima života: nema, dakle, ni nošenja kože, vune ili bisera.

Iako zahteva posvećenost, sve više ljudi se okreće veganstvu. Količina novca koju trošimo na veganske proizvode je u konstantnom porastu širom sveta.

U SAD, broj ljudi koji se predstavljaju kao vegani porastao je za 600 odsto između 2014. i 2017. godine (GlobalData), dok je u Velikoj Britaniji u poslednjoj deceniji porastao za oko 400 odsto (Vegansko društvo).

Otkako je pokret uzeo maha, lanac restorana brze hrane Mekdonalds sada nudi „Mekvegan burgere", a mnoštvo uticajnih vegana i njihove atraktivne fotke hrane niču svuda po društvenim mrežama.

Za one koji 1. novembra slave Svetski dan veganizma - ali i sve druge - evo pet činjenica o životu u skladu sa ovom filozofijom..

1. Zdravstveni razlozi za i protiv

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Mnogi postaju vegani jer misle da je to zdravije

Rezultati ankete sprovedena nedavno u Velikoj Britaniji pokazuju da skoro 50 odsto ljudi koji žele da smanje unos mesa, žele to da urade iz zdravstvenih razloga (Mintel).

IIstraživanja pokazuju da unos crvenog mesa (govedina ili jagnjetina, na primer) i mesnih prerađevina (kobasice i suhomesnati proizvodi) povećavaju rizik od dobijanja raka creva.

Svetska zdravstvena organizacija dodala je mesne prerađevine na spisak kancerogena, a iz ove organizacije navode da „zdrava ishrana koja je puna vlakana i sadrži mnogo voća i povrća može da smanji rizik od nekih karcinoma".

Ali da li su vegani stvarno zdraviji? Vlada izvesna skepsa oko dugoročne koristi koju bi mogla da donese veganska ishrana.

Istraživanja pokazuju da, iako biljojedi možda imaju manje zdravstvenih probleme, oni ne žive nužno duže.

Možda je zdravlje vegana bolje uopšteno gledano - samo zato što su oni skloniji da paze na zdravlje.

Međutim, ishrana zasnovana na biljkama donosi druge problema: oni koji je upražnjavaju rizikuju manjak vitamina D (ključan za zdravlje kostiju), vitamina B12 (ključan za zdravu krv i nervni sistem) i joda (ključan za mozak i funkciju tiroidne žlezde).

2. Odgovornost prema životnoj sredini

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Krave su okrivljene da izazivaju emisiju metana ... ali problem nije u nadimanju

Uprkos sve većem interesovanju za veganizam, potrošnja mesa takođe je u porastu širom sveta.

Kako se zemlje sa velikim brojem stanovnika - kao što su Kina i Indija - razvijaju, tako se njihovo stanovništvo sve više okreće mesu.

Potrošnja mesa jedan je od uzroka zagađenja životne sredine: 2013. godine, iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija naveli su da uzgoj stoke dovodi do 14,5 odsto svih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, što je jednako emisiji izduvnih gasova svih auta, vozova, brodova i aviona na našoj planeti.

Zbog proizvodnje mesa troši se i mnogo resursa: dok je za proizvodnju 450 grama zelene salate potrebno 104 litre vode, ista količina govedine zahteva 23.700 litara vode (Revolucija u ishrani Džona Robinsa).

U ovom trenutku na našoj planeti ima sedam milijardi ljudi (UN), a između 550 miliona i 950 miliona njih ishranu zasniva na bilju, pokazuju podaci koje su sakupila veganska udruženja širom sveta.

Ali UN procenjuju da će do 2050. godine svetsko stanovništvo dostići 9,8 milijardi i da ćemo morati „održivo da proizvodimo 70 odsto više hrane nego danas, ukoliko ne želimo da nam ona ponestane.

Vegani tvrdi da suština nije u usvajanju najnovijeg pomodnog trenda u vezi s ishranom, već razumniji - i odgovorniji - način života.

3. Biznis u procvatu: veganizam uzima maha

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Slavni i lepi ljudi na društvenim mrežama su ključni faktori za porast veganske industrije

Iz Veganuara - britanskog dobrotvornog društva koje podstiče i podržava ljude da pokušaju da postanu vegani tokom januara (u nadi da će nastaviti da ga se drže i ostatak godine) - kažu da se broj učesnika više nego duplira svake godine, otkako je pokret pokrenut pre pet godina. Preko 250.000 ljudi prijavilo se 2019. godine u 190 zemalja.

I kako tržište za alternativne izvore proteina raste, veganstvo je postao globalna industrija: potražnja za proizvodima bez mesa udesetostručila se 2018. godine u SAD, dok je časopis Ekonomist predvideo da će prelazak na veganstvo biti najveći trend u ishrani 2019. godine.

Društvene mreže - mesto gde vam nasmejani ljudi koji obećavaju večno zdravlje ukoliko sledite njihove savete za ishranu - postale su idealne lansirne rampe za veganske gurue i srodna poslovanja. Pri poslednjem brojanju, bilo je preko 92 miliona veganskih postova samo na Instagramu.

Vizionarski nastrojeni preduzetnici ne oklevaju da iskoriste poslovnu priliku: mnogi veruju da će veganska industrija sira, predmet sprdnje poslednjih godina, vredeti 4 milijarde dolara do 2020. godine.

Ne iznenađuje ni da su velike multinaconalne kompanije za proizvodnju hrane počele da obraćaju pažnju. Iz jedne od najvećih kompanija za proizvodnju hrane, Nestle, kažu da ovaj trend „nikuda ne ide" i da daju sve od sebe da namire sve veću potražnju za proizvodima zasnovanim na bilju - drugim rečima: veganski proizvodi ne pripadaju više isključivo uže stručnoj industriji.

Image copyright Getty Images

Druge etablirane firme za hranu takođe se pozicioniraju u ovom sve unosnijem novom biznisu - pokreću vlastite linije proizvoda bez mesa ili preuzimaju pionirske startapove.

Tajson Fuds (Tyson Foods) - drugi najveći proizvođač i prodavac piletine, govedine i svinjetine na svetu - 2018. godine je otkupio 6,5 odsto deonica nove veganske firme Bijond Mit (Beyond Meat) koja lancima restorana prodaje pljeskavice bez mesa. Godinu dana kasnije, Tajson Fuds je prodao ove deonice za 79 miliona dolara (Rojters) i pokrenuo vlastitu liniju koja nudi imitaciju pilećih nageta i burgera s alternativnim proteinima.

A čak je i sektor „dostave" s jednakim entuzijazmom prihvatio veganizam: Iz Džast Ita (Just Eat), međunarodnog servisa za dostavu hrane, kažu da je to poslednjih godina najvećih potrošački trend.

Kako objasniti ubrzani rast veganskog pokreta?

„Vidljivost!", kaže Rič Hardi, šef kampanje pri Vaganuaru. „Budući da više nije kontra-kultura, 'vegan' je sada reč koju viđamo i čujemo svuda - u prodavnicama i restoranima, u razgovorima ljudi na ulici, u novinama i časopisima. To nije nekakva pomama ili kratkoročni trend."

4. Tamna strana ekstremnog veganstva

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Aktivisti za prava životinja protestuju u Manili, Filipini

Etos veganskog pokreta da se vole i poštuju životinje i životna sredina hvaljen je u mnogim kulturama - ali poslednjih godina je radikalni veganizam izazvao kontroverzu i kritike.

Neki farmeri i mesari našli su se na meti ekstremnih aktivista za borbu za dobrobit životinja: napadani su izlozi prodavnica, a mnogi su se ogradili od primenjenih nasilnih taktika.

„Kad vas nazivaju ubicama i silovateljima, to je puko preterivanje, iz prilično očiglednih razloga", rekla je za BBC Alison Vou, britanska farmerka.

Organizacije kao što su Save Movement - aktivističko udruženje 42 grupe u Velikoj Britaniji i 100 širom sveta - kaže da primenjuju nenasilni pristup aktivizmu.

Aktivisti drže bdenja ispred klanica i žele da regrutuju nove vegane deljenjem slika o ophođenju prema životinjama na društvenim mrežama.

S druge strane, neki vegani su nazivani licemerima zato što jedu avokado, badem i brokoli - tri namirnice koje čistunci ne smatraju uvek prihvatljivim.

Biljke zavise od pčela zbog oprašivanja, a ako pčele to rade spontano, onda je u redu.

Ali ovi usevi obično se uzgajaju na mestima na kojima nema dovoljno pčela i da bi se to nadomestilo, košnice se sele od farme do farme - uspostavljajući rotaciju između voćnjaka badema i avokada, i kršeći tako vegansko pravilo o neiskorišćavanju životinja.

5. Veganstvo nije ništa novo

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Jeste li ikada čuli za Pitagorinu dijetu? On je bio mnogo više od filozofa i matematičara

Strogo uzev, reč „vegan" nastala je četrdesetih godina prošlog veka, kad je Donald Votson osnovao Vegansko udruženje u Velikoj Britaniji.

Kao posvećeni vegetarijanac, postao je toliko zgrožen stepenom svireposti i iskorišćavanja životinja u mlečnoj industriji da je poželeo da se distancira od drugih vegetarijanaca kao „vegetarijanac koji ne koristi mlečne proizvode".

Ali ideja o ishrani bez mesa već je postojala u drevnim indijskim i istočno mediteranskim društvima više od 2.500 godina.

Koreni vegetarijanske tradicije mogu se naći u Indiji gde je ona deo hinduizma, budizma i đainizma (đainisti veruju da ljudi ne smeju da nanose bol drugim životinjama) i povezan je sa konceptom svete krave i preseljenja duša.

U Evropi, ideja o ishrani zasnovanoj na biljkama potiče iz Stare Grčke gde je Pitagora - poznatiji po doprinosu filozofiji i matematici - bio strastveni zagovornik blagonaklonosti među vrstama.

On je smatrao da je „zlo unositi meso u naše vlastito meso, gojiti naša pohlepna tela toveći ih drugim telima, da se jedno živo biće hrani smrću drugog živog bića".

Štaviše, pre nego što je reč „vegetarijanac" postala opšteprihvaćena, za ljude koji nisu jeli meso govorilo se da slede „Pitagorinu dijetu".

Više o ovoj priči