Izbori u Španiji: Hoće li glasanje rešiti političku krizu

protest u kataloniji Image copyright Getty Images
Natpis na slici Novi izbori praćeni su krizom u Kataloniji

Bio je april kada su u Španiji održani opšti izbori na kojima su pobedili socilijalisti sadašnjeg premijera Pedra Sančeza.

Glasači u Španiji vraćaju se u nedelju na birališta na četvrte opšte izbore u poslednje četiri godine.

Pošto nisu osvojili većinu, socijalistima je bila potrebna podrška drugih stranaka da formiraju vladu.

Produženi pregovori sa najprirodnijim saveznikom - levičarskom partijom Podemos - pretvorili su se u javnu svađu.

Dve strane se nisu složile o formatu partnerstva.

Bez podrške bilo koje od drugih glavnih parlamentarnih snaga, došao je septembarski rok da Sančez formira novu vladu, pa su raspisani novi izbori koji se održavaju u nedelju.

Zašto se toliko puta glasalo?

Više od tri decenije socijalisti i konzervativci dominirali su stranačkim pejzažom.

Ali 2015. godine, dolazak dve relativno nove stranke to je promenio: Podemosa i Siudadanosa. Nedavni skok krajnje desničarske partije Voks znači da na nacionalnom nivou sada postoji sistem pet stranaka.

Ovaj podeljeni pejzaž otežava formiranje vlada i nijedna stranka nije osvojila parlamentarnu većinu od 2011. godine kada je to uspelo konzervativnoj Narodnoj stranci.

Da li će ovi izbori promeniti nešto?

Ankete pokazuju da će Socijalistička partija vršioca dužnosti premijera Pedra Sančeza, koja trenutno ima 123 mandata, ponovo pobediti, ali da neće imati većinu.

Međutim, mnogo toga će zavisiti od ukupne ravnoteže između levičara i desničara u Kongresu sa 350 mesta.

Nakon poslednjih izbora, činilo se da će vlada nagnuti na levu stranu, zbog 42 mandata koja je dobio Podemos i ostalih mandata koji su pripali manjim nacionalističkim i regionalnim strankama, kao i kolapsu glavne opozicione Narodne stranke.

Od tada se pojavila još jedna stranka: Mas Pais, koju predvodi 35-ogodišnji bivši zamenik vođe Podemosa, Inigo Erejon.

Iako se za nju glasa samo u trećini španskih provincija, očekuje se da će ova stranka „otkinuti" neke mandate Podemosa i Socijalističke stranke.

Erejon je odbacio kritike da će tako podeliti i oslabiti levicu.

„Olakšaćemo formiranje levičarske vlade", rekao je.

„Ne moramo se oko svega slagati."

Međutim, ukupni zaokret udesno mogao bi da onemogući levičarsku vladu ili čak otvori vrata desničarskoj administraciji.

Koju će ulogu igrati Katalonija?

Do ovog glasanja dolazi manje od mesec dana nakon što je španski Vrhovni sud izrekao dugogodišnje zatvorske kazne katalonskim liderima koji se zalažu za nezavisnost, što je izazvalo masovni proteste na ulicama gradova u severoistočnom regionu, a bilo je i nasilja.

Ljutnja zbog sudskih odluka donekle jenjava, a Katalonija je dominirala u predizbornoj kampanji.

Stranke desnice pozivaju vladu da obuzda pokret za nezavisnost preuzimanjem komande nad katalonskim policijskim snagama, uvođenjem direktne vladavine ili čak proglašavanjem vanrednog stanja.

„Ovo nije Burkina Faso, gospodine Sančez, ovo nije Jemen - uspostavite red u Kataloniji", rekao je lider Narodne partije Pablo Kasado.

Sančez je insistirao da više voli da koristi ono što on smatra umerenom linijom, rekavši da „ne želi da dolije benzin na vatru razdora".

Ali iako se premijer opirao pozivima da interveniše u regionu, odbio je da se susretne sa katalonskim predsednikom Kuimom Torom, dok ovaj snažnije ne osudi nedavno ulično nasilje.

U strahu da aktivisti za nezavisnost planiraju da poremete glasanje u nedelju, širom regiona je raspoređeno hiljade dodatnih policajaca.

Vlada će pažljivo pratiti rezultate u Kataloniji, kako bi videla da li su nedavni događaji podstakli podršku strankama za nezavisnost.

O čemu se još govorilo u kampanji?

Narodna stranka i Siudadanos obećali su ekonomske reforme i smanjenje poreza. .

Voks je obećao da će oštro pristupiti ilegalnoj imigraciji, dok je Podemos vodio kampanju o socijalnoj pravdi i jednakosti.

Međutim, veliko pitanje za mnoge birače ostaje koliko će voljno stranke da rade zajedno na razbijanju političkih zastoja i formiranju nove vlade.

Kakav će najverovatnije biti rezultat desničarskih partija?

Nakon što je u aprilu pretrpela najgori rezultat na opštim izborima, Narodna stranka je popravila rejting, pokazuju ankete, što joj je omogućilo da pretekne Siudadanos, glavnog rivala na desnici.

Lider Siudadanosa Albert Rivera odbio je da pregovara o formiranju vlade sa socijalistima, što je dovelo do velikog broja značajnih poraza njegove stranke i, kako ankete pokazuju, pada podrške među biračima.

„Rivera je sanjao da će postati španski Makron", primetio je Ignjacio Eskolar, urednik portala El Diario.

„Ali upravo sada Rivera može težiti da bude mlađi partner Narodne stranke ili Španske socijalističke radničke partije."

Šta je sa strankom krajnje desnice Voks?

Mnoge ankete pokazuju da Voks poslednjih nedelja ima sve bolji imidž. Nakon što je u aprilu osvojila 24 mandata i postala prva stranka krajnje desnice u parlamentu poslednjih decenija, cilj Voksa je sada da pretekne Siudadanos i Podemos i da postane treća politička snaga Španije.

Mnogi posmatrači veruju da je vladina ekshumacija generala Franciska Franka iz mauzoleja 24. oktobra pokrenula glasače krajnje desnice koji osećaju nostalgiju za diktatorom.

Takođe, nedavna previranja u Kataloniji verovatno će dati podsticaj stranci koja je po tom pitanju zauzela posebno oštru unitarističku liniju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči