Komentar: Šta je zajedničko starim Grcima i današnjim trolovima koji vređaju Gretu Tunberg

Illustration of Greta Thunberg as Antigone, crossing the Atlantic

Može samo da izgleda kao da je trolovanje žena neprijatni nusprodukt doba interneta.

Taktike koje se koriste zapravo su neverovatno slične onima primenjivanim u antička vremena, naročito ako poredite trolovanje Grete Tunberg i način na koji su se stari Grci odnosili prema „histeričnim" ženama.

Devojke i žene koje javno izražavaju mišljenje česta su meta napada na internetu, čiji je cilj da ih zastraši ili ućutka.

Aktivistkinja borbe za očuvanje klime Greta Tunberg glavni je primer za ovo. I dok ova tinejdžerka nastavlja javno da govori o sve hitnijim problemima životne sredine koje izazivaju klimatske promene, izložena je sve većoj i većoj količini zlostavljanja.

Uporno je nazivaju „histeričnom" i „mentalno obolelom", a stalna je meta i pretnji smrću upućenih preko društvenih mreža.

Mit o „histeričnoj ženi"

Iako su ove internet platforme relativno nove, same pretnje nisu.

Onima među nama koji se bave Antičkim studijama, lako je zapaziti obrazac koji korene vuče milenijumima unazad.

Još koliko pre 2.500 godina, u Staroj Grčkoj, devojke i žene bile su kontrolisane na slične načine.

Greta je postala, za mnoge, ikona otpora, neko ko se ne libi da digne glas protiv moćnika. Po tome, ona umnogome podseća na mitsku grčku junakinju Antigonu.

Antigona je bila još u srednjem tinejdžerskom uzrastu kad se pobunila protiv budućeg svekra Kreonta, kralja Tebe koji je počeo da iskazuje sve tiranskije ponašanje.

Poput Grete, ona rizikuje vlastitu sigurnost za stvar u koju veruje i ne pristaje da je pokolebaju moćni političari ili šta drugi ljudi misle.

I poput Grete, snagu Antigone podrivaju mizogini stavovi, budući da Kreont tvrdi da je ona luda.

Ovaj deo mita predstavljao je uobičajeni stav onog vremena, koji i dalje dobija veliku pažnju u medijima danas.

Starogrčki medicinski tekst govori nam da su devojke poput Antigone, koje su dovoljno stare da se udaju ali to nisu učinile, mentalno bolesne. One se smatraju „histeričnima", što je ideja koja je potekla upravo iz Stare Grčke.

Ove mlade žene smatrale su se suviše zlovoljnima, opsednutima smrću.

Čovek lako može da zamisli starog Grka kako sarkastično komentariše da je Antigona „delovala kao veoma srećna devojka koja se radovala svetloj i veseloj budućnosti".

Mizoginija u doba društvenih mreža

Skočimo napred 2.000 godina i, iako je možda mizoginija kulturološki čvrsto usađena, relativno skoriji nastanak društvenih mreža pojačao ju je na posebno štetne načine.

Ove platforme omogućile su anonimne napade i pokretanje kampanja protiv pojedinačnih žena.

Žene u javnoj sferi sada mogu da očekuju da budu bombardovane mimovima i pretnjama na društvenim mrežama od brigade internet trolova.

To ponekad podrazumeva objavljivanje njihovih ličnih informacija kao što su adrese i telefonski brojevi; taktika poznata kao doxxing.

Vremenom su ovi trolovi postali samo iskusniji i sofisticiraniji u korišćenju društvenih mreža za upućivanje pretnji ženama koje govore i tako zaplaše druge žene da ćute. Ove napade ponekad potpiruje rasizam, antisemitizma i transfobija.

Šta je, onda, rešenje? Jedan pristup je odbiti da se ignorišu napadači i hvatanje u koštac sa njima.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Profesorku Meri Bird je časopis Njujorker sa simpatijama prozvao „ubicom trolova"

To je pristup koji primenjuje profesorka klasičnih studija Meri Bird, koju je časopis Njujorker sa simpatijama prozvao „ubicom trolova".

U jednom ozloglašenom incidentu, kada je dvadesetogodišnji student tvitovao eksplicitne seksualne uvrede protiv profesorke Bird, jedna od njenih sledbenica ga je prepoznala i ona je zapretila da će obavestiti njegovu majku o njegovom ponašanju.

Kad ju je BBC upitao šta bi mu rekla, ona je odgovorila: „Izvela bih ga na piće i isprašila mu tur."

Ali čak i kad bismo uspeli da identifikujemo sve internet nasilnike, pristup profesorke Bird ne deluje posebno praktično niti poželjno: pomislite samo na vreme, novac ili energiju koje to iziskuje.

Da li je „ubijanje trolova" odgovor?

Druge taktike podrazumevaju ujedinjenje protiv trolova ili njihovo potpuno odsecanje.

Novi hešteg #TeamMuskOx podstiče korisnike društvenih mreža da podrže žene koje govore o klimatskim promenama onlajn, tako što će pojačati pozitivne interakcije i prijaviti, mjutovati ili blokirati nasilne odgovore.

Izraz se odnosi na praksu mošusnih govečeta da formiraju krug oko ranjivih članova krda da bi ih zaštitili.

Same društvene mreže takođe su pokušale da se izbore s ovim problemom primenivši strožu politiku prema zlostavljanju i ograničivši naloge uticajnih trolova.

To često dovodi do pritužbi da se ograničava sloboda govora.

Ove pritužbe prodiru do same srži vrednosti koje neguje savremeno društvo: kako da očuvamo slobodu govora ako istovremeno stvaramo internet gde će buduće Grete biti izložene tolikom zlostavljanju?

Osim toga, regulisanje platformi samo po sebi možda neće biti dovoljno za borbu protiv mizoginije koja je usađena na svakom nivou našeg društva.

Sloboda govora protiv društvene odgovornosti

Natpis na slici „Drugačiji ishod je uvek moguć. Samo moramo da promenimo scenario"

Stari Grci mogli bi da budu od pomoći ovde. I oni su cenili slobodu govora. Oni su imali reč parezija, koja nije sasvim isti koncept kao naš, ali uključuje ključnu ideju da svi mogu da se izražavaju slobodno.

Međutim, namera je bila da se ona primenjuje uz drugu ključnu vrednost - aidos.

Aidos suštinski znači da sebe doživljavate kao društveno biće povezano sa drugim ljudskim bićima.

To znači gajiti poštovanje prema drugima. Dakle, sloboda govora, za stare Grke, dovela bi do žučne političke rasprave, ali kombinovane s osećajem poštovanja. Što bi značilo da anonimci koji napadaju žene ili im šalju pornografske uvrede ne bi bili društveno prihvatljivi.

Zamislite samo budućnost u kojoj su deca odgajana sa osećajem aidosa, veće povezanosti i svesti o vlastitim društvenim odgovornostima. Društvene mreže tu mogu da pomognu; one ne moraju samo da budu alatke toksične muževnosti.

Grci imaju još jednu lekciju za nas. A to je da uvek postoji alternativni kraj priče.

Mit o Antigoni koji većina poznaje završio se tragično po Antigonu i Kreonta.

Ali postoji druga verzija u kojoj je Antigona preživela, udala se i rodila dete. Dete, naravno, simboliše budućnost. Različiti ishod uvek je moguć. Samo moramo da promenimo scenario.

O ovom članku

Ovaj članak je naručio BBC od stručnjaka koji rade za spoljnu organizaciju.

Dona Zakerbeg je glavna i odgovorna urednica časopisa o klasičnim naukama Eidolon i autorka je knjige Ne svi beli mrtvi muškarci: Klasika i mizoginija u digitalnom dobu. Njen brat je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg.

Helen Morales je profesorka helenskih studija na Univerzitetu u Kaliforniji i autorka knjige koja će se pojaviti uskoro Uspon Antigone: Subverzivna moć drevnih mitova.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči