Ubistvo Sulejmanija: Iran preti „surovom odmazdom" zbog ubistva generala

soleimani at front line during anti-IS operations in Iraq Image copyright Reuters
Natpis na slici Kasim Sulejmani (levo), vođa specijalne Kuds jedinice, poginuo na bagdadskom Aerodromu, a Iran najavljuje osvetu

Iranski Savet za nacionalnu bezbednost pozvao je na „žestoku osvetu" Americi zbog ubistva najmoćnijeg iranskog generala, a taj napad okarakterisao kao „akto međunarodnog terorizma".

Američka vojska ubila je u Iraku Kasima Sulejmanija u vazdušnom napadu.

Ovaj šezdesetdvogodišnjak bio je na čelu svih iranskih vojnih operacija na Bliskom istoku, a bio je komandant elitne Kuds jedinice.

On je ubijen na aerodromu u Bagdadu po direktnom naređenju američkog predsednika Donalda Trampa.

Sulejmanijevo ubistvo pojačaće napetosti između Vašingtona i Teherana.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da „kriminalce koji stoje iza napada čeka žestoka osveta". Proglasio je i trodnevnu žalost u Iranu i dodao da će smrti generala izazvati „otpor" protiv Amerike i Izraela.

Sulejmanija su mnogi smatrali za drugu najmoćniju osobu u Iranu, posle ajatolaha Hamneija.

Na mesto komandata Kuds jedinice došao je brigadni general Esmail Kani, koji je do sada bio drugokomandujući, javlja novinska agencija Fars.

Image copyright EPA
Natpis na slici Sulejmani (desno) bio je blizak iranskom vrhovnom vođi Ajatolahu Hamneiju (levo)

Kuds jedinica, elitni deo Revolucionarne garde, odgovorala je direktno Hamneiju, a Sulejmani je u Iranu uživao status nacionalnog heroja.

Međutim, Amerika ga je smatrala teroristom odgovornim za smrti desetine sopstvenih državljana.

Predsednik Tramp se u trenutku napada nalazio na Floridi, a na Tviteru je postavio američku zastavu nedugo posle napada.

U saopštenju Pentagona navodi se da je general Sulejmani „razvijao planove za napade na američke diplomate i osoblje u Iraku i celom regionu".

„Cilj ovog napada bio je da osujeti buduće iranske planove", dodaje se u saopštenju.

U međuvremenu, cena nafte na svetskom nivou porasla je za više od četiri odsto.

Šta se desilo?

General Sulejmani i zvaničnici iračke milicije koje podržava Iran napuštali su bagdadski aerodrom u dva automobila, kada je ih je pogodio projektil lansiran sa američkog drona.

Sulejmani je u Bagdad navodno stigao iz Libana ili Sirije. Veruje se da je u današnjem napadu ukupno stradalo pet osoba.

Image copyright Reuters

Među njima je i komandant iračke milicije Abu Mahdi al Muhandis.

U saopštenju Pentagona stoji:

„Po naređenju predsednika, američka vojska je preduzela odbrambene korake kako bi, ubistvom Kasima Sulejmanija, zaštitila sopstveno osoblje u inostranstvu".

„Amerika će nastaviti da preduzima sve potrebne korake kako bi zaštitila sopstvene državljane i interese u bilo kom delu svetu", dodaje se u saopštenju.

Napad dronom desio se nekoliko dana pošto su demonstranti napali zgradu američke ambasade u Bagdadu.

Pentagon tvrdi da je general Sulejmani dao odobrenje za te napade.

Analiza

Liz Duset, glavna međunarodna dopisnica

Kako je bio vođa moćne elitne Kuds jedinice, Kasima Sulejmanija su mnogi smatrali za glavnog kreatora iranske politike na Bliskom istoku i stvarnog ministra spoljnih poslova u ratu i miru.

Rasprostranjeno mišljenje je da je on bio glavni ideolog rata koji vodi predsednik Sirije Bašar al Asad, kao i sadašnjeg sukoba u Iraku i borbe protiv Islamske države.

Ovaj sedokosi komandant imao je ogromnu moć, mnogi su ga se plašili, drugi su ga obožavali i stvarali mitove o njemu, pa čak i mimove na društvenim mrežama.

Njegova smrt će biti prekretnica u krizi odnosa Irana i Amerike i njenih saveznika. Za očekivati je da dođe do povećanja napetosti, pa i osvete i izuzetno nestabilnom regionu.

Šta kažu u Iranu?

„Američki režim će biti odgovoran za posledice ovog zločinačkog avanturizma", saopštili su iz iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost lokalnim medijima.

„Ovo je bila najveća američka strateška greška u regionu Zapadne Azije i Amerika neće lako izbeći njene posledice", dodali su.

Nisu rekli koje akcije Iran razmatra - samo da su donete „odgovarajuće odluke".

Džavad Zarif, iranski ministar spoljnih poslova, napad je nazvao „aktom međunarodnog terorizma" i dodao da Amerika snosi svu odgovornost za posledice.

Mohsen Rezai, bivši komandant Revolucionarne garde, rekao je da će se Iran osvetiti Americi. Portparol iranske vlade kazao je da će se nadležni bezbednosni organi sastati danas kako bi raspravljali o napadu.

„Iran i ostale slobodne države u regionu će se osvetiti za ovaj gnusni kriminalni čin Amerike", rekao je Hasan Rohani, predsednik Irana.

Smrt generala će „udvostručiti napore Irana i ostalih slobodnih nacija u borbi protiv Amerike", dodao je on.

Kako je Amerika reagovala?

Američki predsednik Donald Tramp objavio je na Tviteru komentar o ubistvu Sulejmanija.

„Iran nikad nije dobio rat, ali nikad nije izgubio pregovore", napisao je Tramp.

On je kasnije dopunio taj komentar.

„General Kasim Sulejmani ubio je ili teško ranio hiljade Amerikanaca dužeg vremenskog perioda, a planirao je da ih ubije još... ali je uhvaćen.

„Direktno ili indirektno je odgovoran za smrti miliona ljudi, uključujući i veliki broj demonstranata u samom Iranu.

„Iako oni to neće priznati, Sulejmanija su se plašili i mrzeli ga i u njegovoj zemlji", napisao je Tramp na Tviteru.

Dodao je da je „trebalo i pre da bude likvidiran".

Majk Pompeo, državni sekretar SAD, razgovarao je jutros telefonom sa britanskim šefom diplomatije Dominikom Rabom i nemačkim ministrom spoljnih poslova Hajkom Masom.

U oba slučaja, kako je saopšteno, Pompeo je „razjasnio da SAD ostaju posvećene smanjivanju intenziteta sukoba".

Zahvalio se Rabu na njegovoj ranijoj izjavi da „prepoznaje neprestane agresivne pretnje iranskih Kuds jedinica" i Masu jer je izrazio „zabrinutost zbog stalnih vojnih provokacija iranskog režima".

Američka ambasada u Bagdadu prethodno je apelovala na sve svoje državljane da napuste Irak, prenela je novinska agencija AFP.

Reakcije velikih sila

Portparolka nemačke kancelarke Angele Merkel takođe je pozvala na smirivanje napetosti - mada je istovremeno indirektno podržala vazdušne udare.

„Potez Amerike bio je reakcija na seriju vojnih provokacija za koje je Iran odgovoran.

„Veoma smo zabrinuti zbog iranskih aktivnosti u regionu. Pred nama je opasna eskalacija", rekla je Ulrike Demer, prenosi Rojters.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu otvoreno je pozdravio američku akciju u kojoj je ubijen Sulejmani, navodeći da predsednik Donald Tramp „zaslužuje sve pohvale za brzo, snažno i odlučno delovanje".

„Izrael podržava Sjedinjene Države u njihovoj borbi za mir, bezbednost i samoodbranu".

Dodao je da SAD imaju pravo da se brane.

„Kasim Sulejmani je odgovoran za smrt američkih državljana i mnogih drugih nevinih ljudi. Planirao je još takvih napada", kaže Netanjahu.

On je zbog ove situacije skratio posetu Grčkoj i vratio se u Izrael.

Na društvenim mrežama već pretražuju treći svetski rat, ali i Franca Ferdinanda

Društvene mreže su preplavljene komentarima povodom ubistva generala Sulejmanija.

Heštegovi, odnosno teme o kojima se dosta pisalo na Tviteru i Fejsbuku u petak, ubrzo su postali ne samo Sulejmani, već i Franc Ferdinand i treći svetski rat.

I na engleskom i na srpskom.

Na osnovu brojnih paralela sa Sarajevskim atentatom 1914. koji je, iako pojedinačna akcija, iskorišćen kao povod za početak Prvog svetskog rata - počele su brojne spekulacije da li je treći svetski rat na pomolu.

Pre 105 godina u Sarajevu je osamnaestogodišnji Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.

Ferdinand je bio prestolonaslednik trona Austrougarske.

Taj događaj je izazvao lančanu reakciju velikih sila i tako je počeo Prvi svetski rat.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila je da ubistvom iranskog generala „Amerika želi da promeni ravnotežu moći u regionu".

„Ovo će voditi isključivo eskalaciji napetosti u regionu koje će uticati na milione ljudi", napisala je na Fejsbuku (na ruskom).

Prethodno je zvaničnik Donjeg doma ruskog parlamenta iz Odbora za spoljne poslove Leonid Slutski izjavio da su „Amerikanci prešli crvenu liniju i da će to imati ozbiljne posledice".

Tokom popodneva se oglasio ruski predsednik Vladimir Putin.

Upozorio je da će ubistvo generala „ozbiljno pogoršati situaciju u regionu", citirao ga je Kremlj.

Putin je o tome govorio tokom telefonskog razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je „duboko zabrinut" zbog američkog napada i pozvao svetske lidere da pokažu „maksimalnu suzdržanost".

„Ovo je trenutak kada lideri moraju da pokažu maskimum uzdržanosti. Svet ne može dopustiti još jedan rat u Zalivu".

Pošto je lider iračke šiitske milicije Abu Mahdi al Muhandis ubijen zajedno sa Sulejmanijem, vođe nekoliko iračkih jedinica kao i Hezbolaha zatražili da se njihove smrti osvete.

Hiljade ljudi okupilo se u petak u Kermanu - prestonici istoimene provincije odakle je Sulejmani.

Mahali su njegovim slikama i pevali mu posle molitve.

Sahrana generala zakazana je za subotu.

Image copyright AFP/Getty
Natpis na slici Sulejmani se na čelu Kudsa nalazio od 1998. godine. Ova jedinica je deo Revolucionarne garde i glavni zadatak su joj operacije u inostranstvu.

Ko je bio Kasim Sulejmani?

Iako Sulejmani nije završio visoke vojne škole, bivši agent CIA Džon Megvajer ga je 2013. opisao kao „pojedinačno najmoćnijeg operativca na Bliskom istoku".

On se na čelu Kudsa nalazio od 1998. godine. Ova jedinica je deo Revolucionarne garde i glavni zadatak su joj operacije u inostranstvu.

Iran je potvrdio učešće ove jedinice u ratu u Siriji, pošto su njeni pripadnici savetovali snage lojalne predsedniku Bašaru al Asadu.

U Iraku je Kuds pomagao paravojne šiitske jedinice u borbi protiv Islamske države.

Upravo zbog ovih operacija general Sulejmani je postao prava zvezda u Iranu.

Trampova administracija je Kuds nazvala mehanizmom za pomoć i podršku terorističkih grupa na Bliskom istoku - među njima i libanski Hezbolah i palestinski Islamski džihad.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči