Rezolucija američkog Senata: Sulejmani planirao napade van Bliskog istoka

Kasem Sulejmani Image copyright EPA

Nedelju dana posle ubistva generala Kasema Sulejmanija, lidera Iranske revolucionarne garde, u Senatu SAD podneta je Rezolucija 466 kojom se „odaje počast pripadnicima oružanih snaga i obaveštajne zajednice SAD koji su izveli misiju u kojoj je ubijen Kasem Sulejmani".

Kasem Sulejmani ubijen je u akciji američke vojske u Iraku, napadom drona. Vlasti SAD su ga proglasile teroristom, koji planira napade protiv američkih državljana.

Takođe su ga smatrali odgovornim za terorističke napade u Iraku i Avganistanu „u kojima je život izgubilo više stotina američkih državljana".

U rezoluciji stoji da je Sulejmani planirao „napade u Nemačkoj, Bosni, Bugarskoj, Keniji, Bahreinu i Turskoj".

U zaključku ovog dokumenta je navedeno da će se nastaviti „borba protiv Iranske republikanske garde, jedinice Kuds i svih organizacija povezanih s njima koje predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost SAD."

Zašto je sada ubijen Sulejmani i šta će se dalje dešavati

Hiljade ljudi na sahrani ubijenog iranskog komandanta

Iran preti „surovom odmazdom" zbog ubistva generala

Rezolucija još nije usvojena, a u Senatu većinu ima Republikanska stranka.

Iran je odgovorio na ubistvo Sulejmanija napadom na američke vojne baze u Iraku u kojima je počinjena šteta, ali nije bilo žrtava.

Nekoliko sati posle lansiranja balističkih raketa ka Iraku, srušio se avion ukrajinske aviokompanije u blizini Teherana.

Iranska vojska priznala je odgovornost za pad aviona, u kome je 176 ljudi izgubilo život, izjavivši da je rušnje aviona posledica ljudske greške.

Sulejmani i Balkan

Kasem Sulejmani je navodno tokom rata bio u Bosni i Hercegovini, o čemu je pisao novinar hrvatskog Večernjeg lista Hasan Hajdar Diab.

„Naravno da sam bio, ali davno 1993. ili 1994. Gde god je muslimanima potrebna pomoć, ja sam tu," rekao je Sulejmani u intervjuu Diabu 2017. godine.

Penzionisani general Iranske revolucionarne garde, Said Kasemi u intervjuu iranskom državnom portalu Aparat u aprilu 2019, govorio je o tome da je sa pripadnicima IRG bio u Bosni devedesetih i vršio treninge Bošnjaka.

Prema njegovoj tvrdnji, Iranci su u Bosnu stigli u uniformama Crvenog polumeseca.

Portparol Iranske republikanske garde Ramazan Šarif odbacio je ove tvrdnje i tom prilikom izjavio da su u pitanju lični stanovi Kasemija i da je njegov boravak u Bosni nema veze sa ovom organizacijom.

Iranski Crveni polumesec je takođe negirao tvrdnje Kasemija i zapretio mu tužbom.

Kasemi je o učešću IRG govorio nekoliko dana posle odluke Stejt dipartmenta da ovu vojnu jedinicu tretira kao „međunarodnu terorističku organizaciju, koja pruža podršku militantnim grupama širom sveta".

Image copyright AFP
Natpis na slici Mnogi građani Irana smatraju da je Sulejmani bio heroj

Sulejmani je bio poznat po tome što je napade organizovao i van Bliskog istoka.

Kao odgovor na ubistvo nuklearnog hemičara u Teheranu 2012, za koje iranske vlasti veruju da je odgovoran Izrael, bombaš samoubica je izvršio napad u autobusu sa izraelskim turistima u Bugarskoj.

Pet građana Izraela je ubijeno u napadu u Burgasu 18. jula 2012, a 42 je ranjeno.

Ko je bio Kasem Sulejmani?

Sulejmani je bio general Iranske republikanske garde i osnivač Kuds jedinice, čiji je zadatak bio da šire Iransku islamsku revoluciju u inostranstvu.

Ubijen je 3. januara u napadu dronom, po izlasku sa aerodroma u Bagdadu. U Iranu ga smatraju nacionalnim herojem, a u Vašingtonu teroristom.

Iako Sulejmani nije završio visoke vojne škole, bivši agent CIA Džon Megvajer ga je 2013. ocenio kao „najmoćnijeg operativca na Bliskom istoku".

Sulejmani bio glavni inicijator širenja iranskog uticaja u Libanu, Siriji i Iraku.

On je planirao napade i tako učvršćivao odnos Teherana sa saveznicima u regionu.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionUbistvo Sulejmanija: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Trampova administracija je Kuds nazvala mehanizmom za pomoć i podršku terorističkim grupama na Bliskom istoku - među kojima su libanski Hezbolah i palestinski Islamski džihad.

U objašnjenju Pentagona zašto je Sulejemani ubijen ne ističu samo njegovo delovanje, već se dodaje da bi njegovo ubistvo trebalo i druge protivnike da odvrati od budućih akcija.

General je, kako se navodi, „aktivno razrađivao planove da napadne američke diplomate i osoblje ambasada u Iraku i širom regiona".

Šta je jedinica Kuds?

Kuds jedinica, kojom je komandovao Sulejmani, u okviru Iranske revolucionarne garde bila je zadužena za operacije van zemlje i odgovarala je direktno vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju.

Procenjuje je se da jedinica ima blizu 5.000 pripadnika.

Ova jedinica bila je poslata u Siriju, kako bi davala vojne savete sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i naoružavala šiitske grupe da se bore na njihovoj strani.

U Iraku su podržavali šiitske paravojne formacije u borbi sa Islamskom državom.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Patrolni brod Iranske republikanske garde ispred britanskog broda "Stena impero" kome je onemogućen prolaz

Amerikanci tvrde da su jedinice Kuds finansirale, obučavale i snabdevale opremom organizacije koje je Vašington proglasio terorističkim.

Stručnjaci Međunarodnog instituta za strateške studije iz Londona tvrde da su odnosi koje je Iran izgradio u regionu (podrška Hezbolahu u Libanu, Islamskom džihadu u Palestini, grupama koje se bore na strani Al Asada u Siriji, aktivnosti u Iraku i Jemenu) veća pretnja bezbednosti na Bliskom istoku od nuklearnog programa.

„Kao Al Kaida na steroidima“: Novi uspon Islamske države

Ko je novi lider Islamske države

Povici „Smrt Americi" na pogrebnoj povorci za iranskog generala

Oružje i sankcije Iranu

Ekonomski problemi i međunarodne sankcije bitno su smanjile iranski uvoz vojne opreme, koji je relativno nizak u odnosu na ostale zemlje u regionu.

Vrednost iranskog uvoza u oblasti odbrane u periodu od 2009. do 2018. predstavlja tek 3.5 procenata saudijskog uvoza u istom periodu, podaci su Međunarodnog mirovnog instituta iz Stokholma.

Teheran vojnu opremu nabavlja uglavnom iz Rusije i manji deo iz Kine.

Sjedinjene država su više puta uvodile sankcije Iranu od zauzimanja ambasade u Teheranu 1979, a poslednji put sankcije su pooštrene u septembru 2019, nakon navodnog napada iranskih snaga na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji.

Pogoršanju odnosa prethodilo je odustajanje predsednika SAD Donalda Trampa od nuklearnog sporazuma sa Iranom, postignutog 2015. godine.

Tramp je tvrdio da sporazum nije obustavio razvoj iranskog nuklearnog programa, niti je ograničio „agresivni" uticaj Irana u regionu Bliskog istoka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči