Klimatske promene i Dejvid Atenboro: Prirodnjak upozorava da je nastupila „klimatska kriza“

Ser Dejvid Atenboro Image copyright EPA
Natpis na slici Ser Dejvid Atenboro

„Stigao je trenutak krize", upozorio je ser Dejvid Atenboro.

Slavni prirodnjak i dokumentarista kaže da „odlažemo stvari godinu za godinom" kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.

„Dok vam ovo govorim, gori jugoistočna Australija. Zašto? Zato što je temperatura na Zemlji u porastu", rekao je on.

Ser Dejvid je ovo izjavio u intervjuu za BBC Njuz u kom je najavio da će u narednih godinu dana biti emitovane specijalne reportaže na temu klimatskih promena.

On kaže da je „očigledna budalaština" to što neki političari i komentatori tvrde da australijski požari nemaju nikakve veze sa globalnim zagrevanjem.

„Znamo savršeno dobro da se iza zagrevanja planete krije ljudska aktivnost", izjavio je Atenboro.

Na šta ser Dejvid misli kad kaže „trenutak krize"?

On kaže da se međunarodni pregovori odvijaju neizdrživo sporo, iako naučnici sve jasnije tvrde da je potrebna brza reakcija.

Najskorije pregovore - održane u Madridu prošlog meseca - generalni sekretar Ujedinjenih nacija, britanska vlada i drugi proglasili su razočaranjem.

Odloženo je donošenje odluka o ključnim pitanjima, a nekoliko zemalja, poput Australije i Brazila, optužene su da pokušavaju da izbegnu obaveze.

„Mi moramo da shvatimo da ovo nije igra", rekao je ser Dejvid.

„To nije samo vođenje slatke male rasprave koja će biti rešena kompromisima."

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionVertikalne šume

„Ovo je hitan problem koji mora da bude rešen i, štaviše, znamo kako to treba da se uradi - u tome je najveći paradoks, odbijamo da preduzmemo korake za koje znamo da moraju da se preduzmu."

Koji su to koraci?

Još 2018. godine, naučni panel za klimu Ujedinjenih nacija istakao je kako svet ima realnu šansu da izbegne najopasniji rast temperatura u budućnosti.

Članovi panela su saopštili da emisije gasova koje zagrevaju planetu - a dolaze iz elektrana, fabrika, vozila i poljoprivrede - moraju skoro da se prepolove do 2030. godine

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Australija je strašno pogođena šumskim požarima

Umesto toga, dešava se upravo suprotno.

Ispuštanje tih gasova i dalje je u porastu umesto da opada, a trenutno je u atmosferi nivo ključnog gasa, ugljen-dioksida, najviši u ljudskoj istoriji.

Kako to ser Dejvid kaže: „Sa svakom proteklom godinom, sve je teže postići te ciljeve."

Zašto je ovo bitno baš u ovom trenutku?

Ova godina smatra se ključnom za promenu trenda u klimatskim promenama.

Velika Britanija je domaćin samita Ujedinjenih nacija pod nazivom COP26 koji se smatra ključnim, a treba da se održi u Glazgovu u novembru.

Pred taj skup, vlade širom sveta našle su se pod velikim pritiskom da pooštre mere za smanjenje emisija.

To je zato što njihove trenutne obaveze nisu ni izdaleka dovoljne.

Pod pretpostavkom da budu ostvarene kao što je obećano - a nema garancija za tako nešto - i dalje postoji mogućnost da do kraja veka globalna prosečna temperatura poraste za više od tri stepena, u poređenju sa predindustrijskim nivoom.

Poslednja procena Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija otvoreno govori o opasnostima globalnog zagrevanja.

Članovi panela su naveli da će povećanje od više od 1,5 stepena značiti da će poplave i toplotni talasi postati češći, a šteta po koralne grebene veća.

A najnovije brojke ukazuju na to da se svet već zagrejao za nešto više od jednog stepena.

Šta se dalje dešava?

Kako stvari sada stoje, dalje zagrevanje deluje neizbežno.

„Već živimo u izmenjenom svetu", izjavio je profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu, naučnik čiji su opisi globalnog otopljavanja na društvenim mrežama često postajali viralni.

On koristi trake jarkih boja da ilustruje koliko je svake godine temperatura iznad ili ispod proseka - različite nijanse crvene za toplije i plave za hladnije.

Taj dizajn sada krasi majice, šalove, pa čak i jedan tramvaj u Nemačkoj.

U ovom trenutku, profesor Hokins koristi tamnocrvenu da označi najviši nivo zagrevanja, ali oblasti kao što su Arktički okean taj maksimum doživljavaju već godinu za godinom.

Tolike su razmere promena da on sada mora da traži nove boje.

„Razmišljam da dodam tamno ljubičastu ili čak crnu", rekao mi je, kako bi dočarao budući rast temperature.

„Ljudi možda misle da su klimatske promena nešto što nas čeka u dalekoj budućnosti, ali širom sveta doživljavamo previše primera, kao što je Australija, za nove rekorde i nove ekstreme."

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionKada je Greta Tunberg upoznala Ser Dejvida Atenboroa

Koje su još ekološke teme ove godine?

Svet prirode i da li možemo da prestanemo da mu nanosimo štetu.

Iako će najviše političke pažnje biti usmereno na klimatske promene, 2020. godina se doživljava i kao potencijalno važna za zaustavljanje štete koju ljudska aktivnost ima po ekosisteme.

Ser Dejvid ima otvoreno objašnjenje zašto je ovo važno: „Mi zapravo zavisimo od sveta prirode za svaki udisaj vazduha koji uzmemo i svaki zalogaj hrane koji pojedemo."

Svetski lideri pozvani su u kineski grad Kunming na veliku konferenciju o tome kako očuvati prirodu.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Severni beli nosorog (na slici) spao je na samo dve jedinke, čineći ga „funkcionalno" izumrlim

Ključni izveštaj iz prošle godine upozorio je da u narednim decenijama izumiranje preti čak jednom milionu vrsta životinja, insekata i biljaka.

Jedna skorija studija pokazala je da su rast gradova, krčenja šuma zbog zemljoradnje i ogroman porast tražnje za ribom značajno izmenili skoro tri četvrtine kopna i više od dve trećine okeana.

Jedan od naučnika koji je učestvovao u studiji, profesor Endi Pervis iz londonskog Muzeja prirodne istorije, kaže da narušavanjem važnih staništa „skraćujemo našu sigurnosnu mrežu, uništavamo životnu sredinu od koje zavisimo."

On ističe uticaj svega, od upotrebe palminog ulja u prerađevinama i šampona do pritisaka koje stvara brza moda.

Image copyright Ed Hawkins
Natpis na slici Vizualizacija profesora Eda Hokinsa godišnjih temperatura u arktičkom regionu. Tamnocrvena označava najviše nivoe otopljavanja; Arktik se nalazi na svom maksimumu poslednjih nekoliko godina (vidi desno od grafikona)

I iako je potreba za očuvanjem shvaćena u mnogim razvijenim zemljama, profesor Pervis kaže da smo „izvezli štetu u zemlje koje su suviše siromašne da bi se izborile sa ekološkom cenom onoga što nam prodaju".

Sastanak u Kunmingu održaće se u oktobru, mesec dana pre samita UN-a o klimi u Glazgovu, potvrdivši tako da je ova godina ključna za naše odnose sa planetom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči