Korona virus: Kako će novi virus konačno dobiti ime

Dezinfekcija na železničkoj stanici u Kini Image copyright Reuters
Natpis na slici Dezinfekcija na železničkoj stanici u Kini

Zarazio je hiljade ljudi, zatvorio granice i delove Kine pretvorio u zatvor. Ali virus koji izaziva novu bolest još nema odgovarajuće ime.

Nazivali su ga korona virusom. Ali to je ime grupe virusa kojoj pripada.

Takođe je dobio i privremen naziv - 2019-nCoV.

Grupa naučnika sastala se iza zatvorenih vrata kako bi pronašla odgovarajući termin. Za BBC su rekli da su blizu da to i javno objave.

Pa zašto je traje toliko dugo?

„Imenovanje novog virusa se često prilično odlaže i fokus je do sada bio na javnom zdravlju, što je i razumljivo", kaže Kristal Votson, viša naučnica i docentkinja u Centru za zdravstveno osiguranje Džon Hopkins.

„Ali postoje razlozi da imenovanje postane prioritet."

Da bi mogli da razlikuju ovaj virus, naučnici ga zovu novel ili novi korona virus. Korona virusi su dobili naziv po bodljikavim šiljcima, koji se vide kada se posmatraju kroz mikroskop.

Image copyright Smith Collection/Gado
Natpis na slici Struktura korona virusa

Ispovest žene iz Vuhana: „Pre bismo da umremo kod kuće nego u karantinu"

Vendžun Vang je stanovnica Vuhana, kineskog grada koji je epicentru smrtonosne epidemije korona virusa.

Vang, tridesettrogodišnja domaćica, je sa porodicom ostala u gradu otkako je 23. januara zatvoren.

Od tada virusom zaraženo više od 20.000 ljudi širom sveta, što je dovelo do najmanje 427 smrtnih slučajeva.

Vang je ispričala za BBC o vatrenoj borbi za opstanak.

Trenutno uzimam i kineske i zapadne lekove. Nema bolnice u koju mogu da odem jer moj slučaj nije potvrđen zbog nedostatka kompleta za testiranje.

Mama i tetka idu do bolnice svaki dan u nadi da će dobiti krevet za oca, uprkos njihovoj zdravstvenoj situaciji.

Ali nijedna bolnica ga neće primiti.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionIako je Vuhan postao grad- karantin zbog korona virusa, u njemu nije tišina.

„Niko nam ne pomaže"

U Vuhanu postoji mnogo mesta za smeštaj pacijenata koji imaju neznatne simptome ili su još uvek u inkubacijskom periodu.

Ali za ljude koji su kritično, poput mog oca, nema kreveta.

Od izbijanja koronavirusa ujak je već preminuo, otac je kritično bolestan, a mama i tetka su počele da pokazuju neke simptome.

CT pregledi pokazuju da su im pluća zaražena. I brat kašlje i ima problema sa disanjem.

Otac ima visoku temperaturu. Temperatura mu je juče bila 39,3 i neprestano kašlje i ima problema sa disanjem. Dobili smo aparat za kiseonik i on se oslanja na tu mašinu 24 časa.

Stric je preminuo u jednom od karantina, jer ne postoje medicinske ustanove za ljude sa teškim simptomima. Zaista se nadam da otac može da dobije neki pravi tretman, ali trenutno niko nije u kontaktu s nama, niti nam pomaže.

Nekoliko puta sam stupila u kontakt sa zaposlenima u bolnici, ali sam dobila odgovor da nema šanse da dobijete krevet u bolnici".

Pokušali smo da odvedemo oca u karantin, a i ujak je tražio da ode u bolnicu u početku. Ali se ispostavilo da je u pitanju bio hotel.

U njemu nema medicinskih sestara ili lekara. Otišli ​​smo popodne, a tamošnje osoblje poslužilo im je hladnu večeru. Ujak je tada bio jako bolestan, sa teškim respiratornim problemima i počeo je da gubi svest.

Nijedan doktor nije došao da ga leči. On i otac ostali su u odvojenim prostorijama, a kada ga je tata otišao u 6:30 ujutro do njega, već je preminuo.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Vuhan je epicentar korona virusa

„Radije bismo umrli kod kuće nego otišli ​​u karantin"

Nove bolnice koje se grade namenjene su ljudima koji su već u drugim bolnicama, a biće prebačeni u nove.

Mislili smo da je karantin u koji su otac i ujak otišli na počeku bila bolnica, ali se ispostavilo da je to hotel.

Ako sledimo vladine smernice, jedino gde sada možemo da idemo je karantin, ali ako odemo tamo - ono što se dogodilo sa ujakom, dogodilo bi se i s tatom.

Pa bismo radije umrli kod kuće.

„Zaražena populacija je ogromna"

Mnogo je porodica poput nas, a sve se suočavaju sa istim poteškoćama.

Oca mog prijatelja je čak i odbilo osoblje u karantinu jer je imao visoku temperaturu.

Resursi su ograničeni, ali je zaražena populacija ogromna. Bojimo se, ne znamo šta će se dalje dešavati.

Njena poruka svetu

Da sam znala da će se 23. januara grad zatvoriti, definitivno bih izvela čitavu porodicu, jer ovde nema pomoći.

Da smo negde drugde, možda bi bilo nade. Ne znam da li su ljudi poput nas, koji su slušali vladu i boravili u Vuhanu, doneli pravu odluku ili ne.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionKorona virus: Gledajte kako se gradi bolnica za 10 dana na ovom ubrzanom snimku

Iz Svetske zdravstvene organizacije preporučili su privremeni naziv 2019-nCoV, koji sadrži godinu kada je virus otkriven, „n" označava novi virus, a „CoV" korona virus.

„Ime koje sada imamo nije lako za upotrebu, a mediji i javnost koriste druga imena za virus", kaže doktorka Votson.

„Kada virus nema službeno ime, postoji opasnost da ljudi počnu da koriste izraze kao što je kineski virus, a tako može da dođe do negativnog odnosa prema određenoj populaciji."

Uz pomoć društvenih mreža, nezvanična imena brzo se prihvataju i teško ih je promeniti, kaže ona.

Za hitan zadatak formalnog imenovanja virusa odgovoran je Međunarodni komitet za taksonomiju virusa.

Prethodne epidemije pogotovo upozoravaju na ovu mogućnost. Virus H1N1 2009. godine nazvan je „svinjski grip". Zbog toga je u Egiptu došlo do klanja svih svinja, iako su virus širili ljudi, a ne svinje.

Službena imena takođe se mogu pokazati problematičnim. Kritikovano je i ime MERS (Respiratorni sindrom na Bliskom Istoku) 2015. godine.

„Videli smo da određena imena bolesti izazivaju negativan odnos prema određenim verskim ili etničkim zajednicama, stvaraju neopravdane prepreke za putovanje, trgovinu i dovode do bespotrebnog klanja životinja", navodi se u saopštenju.

Kao rezultat toga, iz SZO su izdali smernice, a prema njima ime novog korona virusa ne treba da sadrži:

  • Geografske lokacije
  • Imena ljudi
  • Ime životinje ili vrste hrane
  • Upućivanje na određenu kulturu ili industriju

Naziv bi trebao da bude kratak i opisan - poput SARS (teški akutni respiratorni sindrom).

Ali da bi se ime upamtilo i zakačilo za um ljudi, potrebna mu je i kuka, kaže Bendžamin Njuman, profesor virologije koji je zajedno sa još deset ljudi sedeo u studijskoj grupi koja je smišljala novo ime.

„Mora da se otkotrlja sa jezika malo brže od ostalih imena."

Tim je počeo da pregovara o imenu pre oko dve nedelje i trebalo im je dva dana da se saglase oko jednog, kaže profesor Njuman, koji je predsedavajući za biološke nauke na teksaškom univerzitetu A&M u SAD.

Ime će predati naučnom časopisu na objavljivanje i nadaju se da će ga objaviti u roku od nekoliko dana.

Osim što će pomoći javnosti da razume virus, iz grupe se nadaju da će novo ime istraživačima omogućiti da se usredsrede na borbu protiv njega.

„U budućnosti ćemo saznati da li smo to ispravno postupili", kaže profesor Njuman.

„Za nekog poput mene, pomaganje u imenovanju važnog virusa može dugoročno bude korisnije od celokupne dosadašnje karijere. To je velika odgovornost."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči