Korona virus i kliconoše: Ko su ljudi koji brzo prenose zarazu i zašto su važni

Korona virus Image copyright Getty Images

Super-kliconoše, pacijenti koji prenose infekciju na veliki broj ljudi, odlikuju gotovo svako širenje zaraza.

To nije njihova krivica, ali može da ima značajan uticaj na to kako se bolesti šire.

Postoje izveštaji o brzom prenošenju tokom epidemije novog korona virusa, koja je krenula iz kineskog grada Vuhana.

Britanac koji je bio u Singapuru, doveden je u vezu sa obolevanjem četiri osobe u Velikoj Britaniji, pet u Francuskoj i verovatno jednom na Majorki.

Šta je super-kliconoša?

U pitanju je donekle neodređen termin, bez stroge naučne definicije.

Super-kliconošom se smatra pacijent koji inficira značajno veći broj ljudi nego što je to uobičajeno.

U proseku, svaka osoba zaražena novim korona virusom ga prenosi na između dvoje i troje ljudi.

Ali ovo je samo prosek: neki ljudi neće zaraziti druge, dok će neki preneti infekciju daleko većem broju ljudi.

Super-kliconoše i širenje zaraze

Širenje zaraze ponekad može da bude masovno - i može da ima ogroman uticaj na epidemiju.

Image copyright EPA
Natpis na slici Većina slučajeva ebole je došlo od malog broja pacijenata

U 2015. godini, jedan jedini pacijent je vrlo brzo inficirao 82 ljudi osobe Mers virusom - korona virusom koji je iz dalje porodice aktuelnog virusa.

Za vreme epidemije ebole u Zapadnoj Africi, ogromna većina obolelih (61 odsto) je infekciju dobila od izuzetno malog broja pacijenata (tri odsto).

„Bilo je više od 100 novih lanaca prenosa posle samo jedne sahrane u junu 2014", kaže doktorka Natali Mekdermot sa Kings Koledža u Londonu.

Zašto neki ljudi više prenose infekcije nego drugi?

Neki su jednostavno došli u kontakt sa mnogo više ljudi - bilo da je to zbog njihovog posla ili mesta gde žive - a to znači da su mogli da zaraze više ljudi, bez obzira na to da li i sami imaju simptome.

„Deca su odlična u tome - zato zatvaranje škola može da bude dobra mera", kaže doktor Džon Edmunds iz Škole za higijenu i tropsku medicinu u Londonu.

„Komercijalni seks-radnici su bili veoma važni u širenju HIV-a", kaže profesor Mark Vulhaus, sa Univerziteta u Edinburgu.

Drugi ljudi oslobađaju velike količine virusa (ili druge infekcije) iz tela, tako da svako ko dođe u kontakt sa njima ima veće šanse da se inficira.

Bolnice u kojima su se lečili oboleli od akutnog respiratornog sindroma (Sars), postale si centri brzog širenja zaraze jer su najbolesniji pacijenti i najzarazniji, a oni su bili u kontaktu sa mnogo zdravstvenih radnika.

Kako super-kliconoše utiču na širenje zaraze?

„Oni imaju veliku ulogu u početku svake epidemije, kada virus pokušava da uspostavi prisustvo", rekao je doktor Edmund za BBC Njuz.

Nove infekcije, poput korona virusa, dolaze od životinja.

Kada virus pređe na prvog pacijenta, bolest bi mogla da nestane pre nego što se raširi.

Ali ukoliko virus brzo nađe put do super-kliconoše, ova osoba daće podstrek širenju zaraze. Ista pravila važe i kada se virus prenesi po drugim državama.

„Ako imate nekoliko super-kliconoša na maloj udaljenosti, imaćete problem da obuzdate infekciju", kaže doktor Mekdermot.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionNaučnici su napravili formulu, vakcina je u proizvodnji, ne zna hoće li stići na vremen.

Šta je potrebno da se zaustavi korona virus ako postoje super-kliconoše?

Brzo širenje novog korona virusa ne bi bilo iznenađujuće i neće značajno promeniti način borbe protiv bolesti.

U ovom trenutku, u potpunosti se oslanjamo na brzo identifikovanje zaraženih i svakoga sa kim su bili u kontaktu.

„Zato je to još važnije - ne možete da priuštite mnogo grešaka, ne smete dopustiti da propustite super-kliconošu", kaže profesor Vulhaus.

Da li su super-kliconoše krive?

U istoriji je bilo pokušaja da se super-kliconoše demonizuju.

Natpis na slici Mari Malon je okrivljena za raširenje tifusa

„Tifusarka Meri", irska kuvarica Meri Malon (1869-1938), nesvesno je prenosila tifus sve dok i sama nije dobila simptome. Zbog toga je provela decenije u igznanstvu i prisilnom karantinu.

Ali u stvarnosti, pacijent nije kriv.

„Moramo da budemo pažljivi kakav jezik koristimo", kaže doktor Mekdermot.

„Nisu uradili ništa loše, ovo je infekcija koja se pokupi bez lične krivice.

„Verovatno se plaše i treba im ljubav i pažnja."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči