Smrt i istorija: Giljotina - od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju

  • Uroš Dimitrijević
  • BBC novinar
Replika giljotine

Autor fotografije, AFP/Getty

Potpis ispod fotografije,

Replika giljotine

Kao najbrutalniji simbol Francuske revolucije, giljotina je prvi put predstavljena javnosti 25. aprila 1792. godine prilikom egzekucije Nikola Peletjea.

Ovaj drumski razbojnik se smatra prvom žrtvom smrtonosnog sečiva koje će poslužiti za ubijanje više hiljada ljudi tokom Francuske revolucije, koja je trajala čitavu deceniju.

Naprava koja će biti proglašena „nacionalnim sečivom Francuske" isprva nije impresionirala okupljenu publiku, naviknutu na mnogo brutalnije metode izvršenja smrtne kazne.

Međutim, kao što je to slučaj sa skoro svakom tehnološkom novinom, giljotina je ubrzo uspela da preokrene javno mnjenje i postane „omiljena" metoda egzekucije političkih protivnika vlasti sve do sredine 20. veka.

I 228 godina otkako je sečivo prvi put skliznulo na Plas de Grevu u Parizu, BBC donosi kratku istoriju ove brutalne naprave, od „najbezbolnije metode pogubljenja" do mitova i konačne zabrane.

Sprave koje su prethodile giljotini

Sudeći po istorijskim podacima, francuska giljotina nije bila prva naprava tog tipa.

Kako je zapisano u Holinšedovim hronikama, jednom od najobuhvatnijih zapise Engleske, Škotske i Irske istorije do 16. veka, mašina koja nalikuje giljotini korišćena je prilikom pogubljenja u Irskoj 1307. godine.

Giljotini su takođe prethodila vešala iz Halifaksa, kada su egzekucije vršene tokom pijačnih dana. Veruje se da je funkcionisala još od 1280. godine, a poslednje pogubljenje uz pomoć ove naprave odigralo se 1648. godine.

U susednoj Škotskoj korišćena je Škotska devica, sprava koja svojim izgledom najviše podseća na giljotinu kakvu danas poznajemo. Škotska devica je usmrtila više od 150 ljudi u periodu od 1564. do 1710. godine, a poslednji očuvani primerak može se videti u Narodnom muzeju u Edinburgu.

Tek će 1789. godine francuski lekar Žozef Injas Gijoten predložiti u Narodnoj skupštini upotrebu mehaničkog uređaja za izvršenje smrtne kazne iz, reklo bi se, nesvakidašnjih razloga.

Autor fotografije, Getty/Bildagentur-online

Potpis ispod fotografije,

Egzekucija žirondinaca

„Najbezbolnija metoda pogubljenja"

Gijoten je bio strogi protivnik smrtne kazne. Međutim, svestan da ne može da promeni ništa na tom polju, Gijoten je tokom rasprave u skupštini 1789. godine izneo niz pravosudnih predloga o postupanju prema optuženima i članovima njihove porodice, među kojima se našao i onaj o blažoj metodi egzekucije koja ne bi uključivala mučenje osuđenika.

Skupština je 1791. godine usvojila predlog da „svakome ko je osuđen na smrt bude odrubljena glava".

Iako nije sam osmislio mašinu za ubijanje, Gijoten je nadgledao njenu izradu. Napravu za odsecanje glave osmislio je Antoan Luj, dok ju je nemački proizvođač čembala Tobijas Šmit napravio.

Ipak, Giljotina će ostati upamćena po francuskom lekaru. On je kasnije pokušao da se distancira od ove naprave tokom čitave histerije pogubljenja 1790-ih, ali za to je bilo prekasno.

Njegova porodica je čak zahtevala od francuske vlade da promeni ime giljotine, ali do toga nikada nije došlo.

Jedan od mitova koji kruže internetom jeste da je Gijoten na kraju sam stradao od giljotine, ali istorijski podaci pokazuju da je francuski lekar umro prirodnom smrću.

Prva žrtva i mlake reakcije

Godinu dana od usvajanja predloga, pogubljen je prvi osuđenik na smrt - Nikola Peletje, drumski razbojnik.

Stotine ljudi prisustvovalo je egzekuciji osuđenika na novoj spravi na Plas de Grevu u Parizu.

Međutim, publika - ukoliko okupljeni mogu tako da se nazovu u ovim okolnostima - nije bila oduševljena.

Prema pisanju sajta The Guillotine Headquarters, okupljeni su bili razočarani, negodovali su skandirajući i zahtevajući povratak vešala.

Pre giljotine, javno pogubljenje je uključivalo mučenje i neke brutalnije metode, iako je danas teško zamisliti nešto brutalnije od toga da vam odrube glavu na gradskom trgu ispred više stotina ljudi.

Ali giljotina je u tom trenutku bila zvanična sprava za izvršavanje smrtne kazne i broj ljudi koji će stradati od njenog sečiva će se uskoro znatno povećati.

Tokom Jakobinske diktature, od septembra 1793. godine do jula 1794. kada su na vlasti bili jakobinci predvođeni Maksimilijanom Robespjerom, vladao je tzv. režim giljotine.

Sajt History navodi da je u tom periodu, često i bez suđenja i iz nezamislivih razloga, hiljade ljudi bilo obezglavljeno na giljotini.

U to vreme, čuveni dželat Anri Kleman Sanson odrubio je glave 300 muškaraca i žena u roku od tri dana.

Na giljotini su, nakon neuspešnog pokušaja bekstva u Belgiju, pogubljeni i francuski kralj Luj 16. i kraljica Marija Antoaneta,.

Ukupan broj pogubljenih na giljotini tokom Francuske revolucije mogao bi da ide i do 25.000.

TGuillotine Headquarters sakupio je neka od imena ljudi koji su pogubljeni na giljotini između 1879. i 1977. godine, zajedno sa datumima egzekucije.

Autor fotografije, Getty Images/Godong

Marketing je sve, čak i u 18. veku

Pogubljenja su toliko bila učestala tokom Francuske revolucije da je ta praksa prerasla u pravu manifestaciju za gledaoce.

Ljudi su čak dovodili i decu, a proizvođači suvenira, uvidevši sjajnu poslovnu priliku, iskoristili su čitavu histeriju.

Štampale su liste sa imenima pogubljenika, starije dame su vezle goblene, a u prodaji su se našle i minđuše u obliku mini giljotina.

Igračke giljotine su bile pravi hit među decom. A deca kao sva deca, igrala su se njima tako što su odsecala glave lutkama ili malim glodarima.

Srećom, razum je postojao i u 18. veku, pa je prodaja ovakvih igračaka zabranjena u pojedinim gradovima.

Mogle su se naći i poslednje reči osuđenika, kao i duhovite dosetke, a ljudi su plesali uz i niz stepenice giljotine. Kao čuvene Džokerove stepenice u Bronksu, samo koji vek ranije.

Za to vreme, dželati su postali superzvezde. Najpoznatiji dželat svakako je bio Anri Kleman Sanson, prvi „operater" giljotine.

Dželatstvo je bio porodičan posao koji se prenosio s kolena na koleno. Porodica Sanson upravljala je giljotinom od 1792. do 1847. godine, a od njene ruke su stradali i Luj 16. i Marija Antoaneta.

Može li glava bez tela?

Još od samog uvođenja giljotine, pojavile su se brojne teorije o tome da li glava može da ostane svesna nakon odsecanja.

Rasprava je kulminirala 1793. godine, kada je pomoćnik dželata ošamario glavu, nakon čega su okupljeni tvrdili da su videli lice žrtve kako se mršti u negodovanju.

Doktori su kasnije molili osuđenike da pokušaju da trepnu ili ostave jedno oko otvoreno, kako bi dokazali da mogu da se pomeraju.

Dešavalo se i da urlaju njihovo ime ili im prinose sveću u lice, očekujući reakciju.

Sajt History navodi slučaj kada je doktor Dasi de Linjijer pumpao krv u glavu, očekujući da će se vratiti u život i progovoriti. Ovakvi eksperimenti su nastavljeni sve do 20. veka.

Ako vas više interesuje ova tema, pročitajte lekarski izveštaj iz 1905. godine.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Giljotina nije bila strana ni Adolfu Hitleru

Giljotina u nacističkoj Nemačkoj

Iako se najčešće vezuje za Francusku revoluciju, hiljade ljudi je stradalo na giljotini u Nemačkoj za vreme Trećeg Rajha.

Među stradalima su i brat i sestra koji su predvodili grupu studenata u Minhenu pod nazivom Bela ruža, protiveći se Hitlerovoj vlasti.

Sofi i Hans Šol, zajedno sa još jednim članom Bele Ruže, Kristofom Probstom, pogubljeni su 22. februara 1943. godine, samo četiri dana nakon što su uhvaćeni kako dele anti-režimske letke, piše Njujork Tajms.

Nije poznato koliko je tačno ljudi stradalo na giljotini tokom Hitlerove vladavine, kako se brojke kreću od 5.000 do 16.500.

Poslednje žrtve, poslednji dželat

Poslednja javna egzekucija izvedena je 1939. godine u Versaju u Francuskoj. Nemac Judžin Vidmen, višestruki ubica, javno je pogubljen pred nekoliko stotina posmatrača.

Fotografiju poslednje javne egzekucije zabeležila je Helen Rodžer Vajolet, a o ovom događaju je pisao i Alber Kami u eseju Razmišljanja o giljotini.

Ipak, u pitanju je poslednja javna egzekucija. Poslednja zvanična egzekucija na giljotini, daleko od očiju javnosti, održana je 1977. godine u Marseju.

Tunižanin Hamida Đandubi pogubljen je zbog silovanja i ubistva devojke. Đandubi je i poslednji čovek nad kojim je izvršena smrtna kazna na Zapadu i poslednji koji je pogubljen na taj način.

Fernan Mesonje bio je poslednji francuski dželat, a preminuo je 2008. godine.

Mesonje je pre toga dao niz intervjua, a iskustva egzekutora opisao je i u knjizi Priča o izvršiocu.

Gde možete da nađete giljotinu danas?

Kako je giljotina, srećom, opstala samo kao izreka kojom ljudi žele da dočaraju tešku muku koja ih je zadesila u životu, možete je naći jedio u muzeju.

Giljotine su izložene u muzejima u Belgiji, Francuskoj, Holandiji i drugim državama do kojih je ova, u to vreme, napredna naprava stigla.

Postoje i oni koji imaju giljotinu u privatnoj kolekciji.

Jedan anonimni francuski milioner i kolekcionar bizarnih predmeta je 2018. godine na aukciji u Parizu kupio 150 godina staru repliku giljotine.

To zadovoljstvo ga je koštalo nešto više od 8.000 evra.

Ako želite da nabavite giljotinu u Srbiji, to će ići malo teže.

Vlada Srbije je 2018. godine usvojila uredbu o zabrani izvoza, uvoza i tranzita robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtna kazne, mučenje ili drugo neljudsko postupanje sa listom tih sredstava.

Time je zabranjen promet vešala, električnih stolica, hermetičkih komora i, naravno, giljotina.

Međutim, niko vam ne preporučuje, ali vas niko ne može ni sprečiti da sami napravite giljotinu.

Sajtovi poput The Guillotine Headquarters nude brojne savete i knjige sa uputstvima za pravljenje replike giljotine iz 1792. godine.

Naravno, to ima svoju cenu - 38 dolara.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk