Korona virus: Šta je „proning“ i zašto premeštanje pacijenata potrbuške može da im spasi živote

  • Fernanda Pol
  • BBC News Mundo
Medical team dealing with a patient in prone position

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Ova stara tehnika zove se „proning"

Kako raste broj slučajeva Kovida-19, slike iz bolnice postale su nam isuviše dobro poznate.

Ali dok viđamo pacijente na intenzivnoj nezi kako se stavljaju na sofisticirane respiratore koji im pomažu da dišu, za oko nam je zapao jedan detalj.

Zašto mnogi od njih leže na stomacima?

Ova stara tehnika zove se „proning" (postavljanje potrbuške) i pokazala se kao korisna kod nekih pacijenata koji se muče sa respiratornim bolestima.

Ona pomaže da se poveća količina kiseonika koja im ulazi u pluća.

Ali tehnika dolazi uz određene rizike.

Povećanje dotoka kiseonika

Pacijenti mogu da se premeste u proning poziciju (od latinskog pronus, nagnut napred) na nekoliko sati da bi se pomerila tečnost koja je mogla da im se nataloži u plućima i ometa im disanje.

Ova tehnika se sve više koristi u lečenju pacijenata sa Kovidom-19 koji zahtevaju pomoć na intenzivnoj nezi.

„Mnogi pacijenti koji boluju od Kovida-19 ne dobijaju dovoljno kiseonika u plućima i to im škodi", kaže Panagis Galiatsatos, medicinski stručnjak za pulmologiju i intenzivnu negu i vanredni profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Tehnika proninga povećava protok kiseonika i podstiče upotrebu različitih delova pluća.

„I iako oni dobijaju kiseonik, ponekad im to nije dovoljno. Dakle, mi ih onda položimo ničice na stomak, da bismo omogućili njihovim plućima da se rašire."

Doktor Galiatsatos kaže da je najteži deo pluća lociran u našim leđima, tako da će pacijenti koji gledaju nagore, sa težištem na leđima, teže uspevati da uzmu vazduh.

Umesto toga, tehnika proninga povećava protok kiseonika i podstiče upotrebu različitih delova pluća.

„Može da dovede do vidne promene, uverili smo se da funkcioniše kod mnogih pacijenata", kaže doktor Galiatsatos.

U martu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila proning za odrasle pacijente sa Kovidom-19 sa akutnim respiratornim distres sindromom (ARDS), na period od 12 do 16 časova dnevno.

SZO je rekla da o tehnici može da se razmisli i za decu, ali zahteva obučene ljude i dodatnu ekspertizu da bi se izvela bezbedno.

Autor fotografije, Getty Images

Studija Američkog grudnog društva, zasnovana na 12 pacijenata sa teškim ARDS-om povezanim sa Kovidom-19 koji su primljeni u kinesku bolnicu Vuhan Đinjintan u februaru, pokazala je da su pacijenti koji nisu proveli vreme u položaju potrbuške imali slabiji kapacitet širenja pluća, u poređenju sa onima koji jesu.

Rizična tehnika

Ali iako deluje kao jednostavan postupak, proning ide uz potencijalne komplikacije.

Prebacivanje pacijenata na stomak traži vreme i zahteva brojne iskusne profesionalce.

„Nije lako. Potrebno je četvoro ili petoro ljudi da bi se izvelo efikasno", kaže doktor Galiatsatos.

To se pokazalo kao veoma teško u bolnicama sa manjkom osoblja koje se bore sa eksponencijalnim rastom broja primljenih pacijenata sa Kovidom-19.

Bolnica Džons Hopkins, prema doktoru Galiatsatosu, osnovala je tim posvećen isključivo proningu, kao reakciju na sve veći broj pacijenata sa virusom korona.

„Dakle, ukoliko se pacijenti sa Kovidom-19 nalaze na odeljenju za intenzivnu negu gde osoblje nije naviknuto na ovu vrstu procedure, oni mogu da pozovu specijalistički tim koji će premestiti pacijenta potrbuške."

Ali promena pacijentovog položaja može da ima i niz komplikacija.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Prednosti proninga prvi put su primećene sredinom sedamdesetih

„Gojaznost je jedna od naših najvećih briga. Moramo da budemo oprezni i sa ljudima koji imaju povredu grudi i pacijentima sa cevi za respirator ili kateterom."

Tehnika je povezana i sa povećanim rizikom od srčanog udara i ponekad može da dovede do zagušenja disajnih puteva.

„Sada se naširoko primenjuje"

Prednosti proninga prvi put su primećene sredinom sedamdesetih.

Ali tek je 1986. godine postala uobičajena praksa u bolnicama širom sveta, kažu eksperti.

Lučiano Đatinoni bio je jedan od prvih lekara koji je predvodio rane studije o ovoj tehnici - i koji ju je uspešno isprobao na pacijentima.

On je trenutno profesor emeritus na milanskom Univerzitetu Statale i ekspert za anesteziologiju i oživljavanje.

Profesor Đatonini je rekao za BBC da se proning susreo sa „mnogim prigovorima" u ranim danima, što on pripisuje „veoma konzervativnom" karakteru medicinske zajednice.

„Ali sada se naširoko primenjuje", kaže on.

Autor fotografije, Getty Images

On kaže da povećan protok kiseonika u plućima nije jedina korist od proninga.

„Kad pacijenti leže ničice, fizička sila u njihovim plućima je ravnomernije raspoređena", objašnjava profesor Đatinoni.

„Zamislite pluća izložena mehaničkoj energiji respiratora: to je kao da se konstantno udaraju pesnicom. Očigledno, što je ta sila ravnomernije raspoređena, manje će štete naneti."

Druge studije koje potvrđuju korist ove tehnike objavljene su početkom ovog stoleća.

„Studija sprovedena u Francuskoj 2000. godine pokazala je da pacijenti [koji su bili prebačeni potrbuške] ne samo da su imali bolji protok kiseonika, već su imali i više šansi da prežive."

I na kraju, to je još jedan resurs protiv pandemije koja je ubila desetine hiljada ljudi - i za koju još nema leka.

„Za sada, najbolje što možemo je da koristimo terapije kao što je ova", kaže profesor Galiatsatos.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk