Slučaj Desanke Maksimović: Tviter pomilovanje i druge rupe u programu

  • Uroš Dimitrijević
  • BBC novinar
Knjige

Autor fotografije, Getty Images

Teme iz književnosti ne dospevaju tako često u žižu javnosti u Srbiji, a i kada se to desi, neretko su obeležene negativnim prizvucima, poput nedavnog bojkota NIN-ove nagrade.

Poslednjih nekoliko dana, društvene mreže je preplavila poezija Desanke Maksimović, jedne od najpoznatijih srpskih pesnikinja.

Oni koji su stihove delili su tako iskazivali protest povodom vesti da se njena poezija „izbacuje" iz školskog programa.

Na sličan način, samo u drugim medijima, reagovali su neki srpski književnici poput Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića i Zadužbina „Desanka Maksimović".

Udruženje književnika Srbije je predlog videlo kao proglašavanje Desanke Maksimović „nižerazrednom pesnikinjom u srpskim školama".

Do Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta i Zavoda za udžbenike stigla su i protestna pisma, a i korisnici Fejsbuka i Tvitera su „tražili pomilovanje" za Desanku.

Situacija je toliko eskalirala tokom vikenda da je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić odlučila da reaguje na Tviteru.

I ekspresno, kao što je vest i naišla, na vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta doneta je odluka da „poezija Desanke Maksimović ostaje u punom obimu u školskom programu, kao i do sada".

„Pomilovanje" je izvojevano, ali i dalje nije baš najjajsnije da li je i u kolikoj meri poezija Desanke Maksimović bila ugrožena u navedenim okolnostima, ali i koje je druge probleme ova mini-afera uspela da iskopa.

Bitka protiv „izbacivanja", „proterivanja" i drugih sinonima

Okidač je bila vest da je iz programa za treću razred gimnazije isključen izbor iz poezije Desanke Maksimović, dok će učenici četvrtog razreda biti uskraćeni za zbirku Tražim pomilovanje.

U razgovoru za Danas, koordinatorka komisije koja je radila predlog nastavnog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić izjavila je da program za srednju školu nije promenjen od 1993. godine.

„Gimnazijski program treba da bude logički sled nečega što su učenici naučili u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović prisutno je, s razlogom, u svakom razredu osnovne škole."

„Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program 'upriličimo' zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu", istakla je Milijić Subić za Danas.

Ministar prosvete Mladen Šarčević je potom izjavio da ovaj predlog ne predstavlja konačnu odluku i da treba treba da bude upućen Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu, prenela je Politika.

Neočekivano brzo, upriličena je sednica ovog saveta na kojoj je većinom glasova članova odlučeno da poezija Desanke Maksimović ostaje u punom obimu u školskom programu.

Pojedini korisnici Tvitera su u tome videli osvetu neomarksista.

Drugi su krivili propast obrazovnog sistema.

Dok su neki istakli dežurnog krivca za propast kulture u Srbiji - šund.

Različita tumačenja predloga

Aleksandar Stević, profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Kataru, u autorskom tekstu za Peščanik ističe da je mnoge pogodila tvrdnja komisije da se poezija Desanke Maksimović „ne uklapa u poetički okvir epohe".

Stević piše da su mnogi „ u toj rečenici prepoznali eksplicitno priznanje prosvetnih vlasti da u našem vremenu nema mesta za ozbiljnu poeziju, te su stoga internet preplavili komentari u kojima je sarkastično sugerisano da će pesme Desanke Maksimović biti zamenjene pesmama aktuelnih starleta."

Stević dalje u tekstu pojašnjava da se „'poetički okvir epohe' očigledno se ne odnosi na naše doba već na književnoistorijsku epohu kojoj pripada poezija Maksimović.

„Drugim rečima, zaključeno je da problematična zbirka nije reprezentativna za najvažnije poetičke tendencije svog vremena i da bi je stoga trebalo zameniti nekim drugim sadržajem. Da li je baš tako, tema je za stručnu raspravu, ali je svakako reč o potpuno legitimnom argumentu", zaključuje Stević.

Šta će se čitati po novom programu?

Pre nego što su se strasti malo smirile, kada je objavljeno da poezija Desanke Maksimović ne mrda nigde, pažnju je izazvao i spisak dela koje su novim programom izbačena ili zamenjena drugim delima.

Spisak je objavio Vladimir Papić, student komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Studenti četvrte godine Odseka za srpsku književnost pokrenuli su peticiju za očuvanje zbirke „Tražim pomilovanje", a Vladimir je pokušao da ukaže da Desanka nije jedina za koju neće biti mesta u programima.

„Sam čin mog postavljanja liste dela koja se više ne proučavaju služio je tome da ukaže na nedostatak i drugih dela i autora, a ne samo Desanke Maksimović - među njima su svakako Andrićev Eks Ponto, Balkanski špijun Dušana Kovačevića, dela Oskara Daviča, Branka Ćopića, Mopasana, Ernesta Hemingveja, Ivana Gorana Kovačića i mnogih drugih", kaže Vladimir za BBC.

„Treba stvoriti svest o tome da će se Desanka, sada već izvesno, ponovo naći u programima za gimnaziju, ali da to nije konačni cilj i poslednji problem koji treba rešiti."

Kompletnu listu možete pogledati ovde.

Na listu dela su reagovali profesori lingvistike i književnosti, a među njima je i dr Boban Arsenijević, predavač na Univerzitetu u Gracu.

Aresnijević je na Fejsbuku u više tačaka izneo mišljenje o izmeni lektire, ukupno ocenivši promene kao „loše".

„Izbačeno je sve što miriše na levičarske poglede, od Kovačevićeve Jame, do Rakićevog Dolapa", navodi Arsenijević.

„Izbačeno je sve što iole miriše na jugoslovenstvo, od Mažuranićevog Smail-age do Prešernovog Sonetnog venca."

Arsenijević dodaje da nije ispoštovan ni hronološki, kao ni redosled prikladnosti uzrastu.

„Rađeno je vrlo netransparentno, i do danas ne postoji strana Ministarstva ili Zavoda koja daje potpune spiskove", dodaje na kraju.

Milijić Subić je ranije rekla da je u doskorašnjem programu nije bilo mesta za dela pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za Borislava Pekića, a da su takve „nepravde" ispravljene predlogom novog programa.

Istakla je da je komisija, s obzirom na to da se u četvrtom razredu obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti, bila „prinuđena da ponešto odstrani iz programa".

Tatjana Rosić, teoretičarka književnosti i medija i profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, opisala je listu kao „nedopustivo loš izbor savremene proze, kako domaće tako i svetske uz forsiranje autora kao sto je Goran Petrović i Svetlana Velmar Janković koji su zastupljeni sa po dva dela, ne baš zabavna".

„Nema Srđana Valjarevića ili Vladimira Arsenijevića koji bi bili bliski mladim čitaocima. Nema Slobodana Tišme. Nema novosadske eksperimentalne scene.. Nema odličnih i vrlo aktuelnih hrvatskih i bosanskih savremenih pisaca", napisala je Rosić na Fejsbuku.

Na kraju objave, Rosić zaključuje da je u pitanju „jedan mlak i kompromisan spisak".

„Naročito kada se imaju u vidu imena savremene srpske proze koja su uneta na listu - Nenadić, Pištalo, Tasić, Vitezović... bez ikakvog regionalnog i šireg svetskog konteksta koji bi dočarao šta se danas i kako se danas piše i živi u svetu."

Potpis ispod fotografije,

Reforma programa nikada ne prolazi klatko

Da li je moguć kompromis?

Kako pronaći kompromis u obrađivanju ključnih dela, osvežavanjem programa i ograničenom broju časova?

Vladimir Papić ističe da je Društvo za srpski jezik i književnost predložilo povećanje broja časova maternjeg jezika, ali da bi uporedo trebalo rešavati i druge probleme, koji ne nastaju samo zbog predviđenog vremena za obradu.

„Kompromis, pre svega, treba tražiti u samoj nastavi", kaže Papić.

Smatra da bi pre pre same izrade programa trebalo uraditi „sveobuhvatnu anketu kojom bi se ispitalo šta nastavnici-praktičari misle o prethodnom programu, kako učenici reaguju na programske sadržaje, na koji način se sami nastavnici bore sa problemima u tumačenju dela i šta za njih znači približavanje programa učenicima sa prostorom za njihove ideje."

Dodaje da bi u takvu praksu trebalo da budu uključeni svi oni, a zatim bi stručnjake trebalo ispitati koja dela smatraju najrelevantnijim za aktuelni trenutak, ali i uzrast učenika kojima su ta dela namenjena.

„Tek tad bismo mogli da počnemo sa inovacijama nastavnih sadržaja od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje, a stvaranjem programa za svaki razred koji bi bio logički nastavak prethodnog, a uvertira za naredni, učinili bismo mnogo više", kaže Papić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk