Korona virus: Sve o Fajzerovoj vakcini koju primaju i ljudi u Srbiji

  • Džejms Galager
  • Dopisnik iz oblasti zdravlja i nauke
vaccine arm

Autor fotografije, Getty Images

U Srbiji je od kraja decembra prošle godine počela vakcinacija stanovništva, a prva u upotrebi bilo je cepivo američkog proizvođača Fajzer.

Tri doze iz prvog kontigenta od 4.800 vakcina ovih proizvođača dobili su premijerka Ana Brnabić, ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević, kao i epidemiolog Predrag Kon.

Fajzer i Biontek su prvi proizvođači na svetu čija je vakcina odobrena za upotrebu kao efikasna i bezbedna.

Evropska unija i Amerika su u maju odobrile korišćenje Fajzer vakcine za decu od 12 do 15 godina, a u junu je i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) izdala dozvolu za upotrebu za ovaj uzrast.

Za njeno korišćenje potrebna je i dozvola Instituta „Milan Jovanović Batut" u Beogradu i taj zahtev je na razmatranju.

Pored Fajzerove, u Srbiji su odobrene i ruska Sputnjik vakcina, kineska Sinofarm i britanska AstraZeneka.

Stručnjaci daju odgovore na mnoga pitanja o ovoj vakcini, uključujući to koji pojedinci treba da sačekaju sa vakcinacijom.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u februaru je sa kompanijom Fajzer/Biontek potpisao ugovor kojim se predviđa da u Srbiju stigne oko 2,39 miliona doza do kraja godine.

Početkom avgusta, u Srbiji je počelo davanje treće doze vakcine, a među dostupnim cepivima u ovoj fazi imunizacije je i Fajzer.

U Srbiji je do sada, prema zvaničnim podacima, revakcinisano 2.847.165 ljudi, a prvu dozu dobilo je 2.981.529.

Šta je ova vakcina?

Fajzer Biontek vakcina je vakcina koja može sprečiti da se kod vas razvije bolest Kovid-19, navodi se u Informatoru koji je dostupan na srpskom jeziku.

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) nije izdala dozvolu za stavljanje u promet ni jedne vakcine za sprečavanje bolesti Kovid-19, navode iz Fajzera.

Ipak, navodi se da je Fajzer Biontek vakcinu je odobrila FDA za primenu na osnovu Dozvole za hitnu upotrebu u cilju prevencije bolesti Kovid 19 kod ljudi uzrasta 16 godina i starijih.

Za sva medicinska pitanja u vezi sa ovom vakcinom moguće je obratiti im se na telefon 011/363 00 65 ili mejl MedInfoSerbia@pfizer.com.

Vakcinacija u svetu

Niz tabelu
Svet
97.9
7711815600
Kina
168.5
2447360127
Indija
83.8
1168057227
SAD
134.2
451453834
Brazil
139.2
297960460
Indonezija
80.9
223638627
Japan
155.5
196026726
Meksiko
100.5
130975650
Pakistan
53.5
120448598
Rusija
82.1
119759585
Turska
140.3
119327719
Nemačka
140.1
117572238
Ujedinjeno Kraljevstvo
164.2
111977156
Vijetnam
109.9
107861131
Francuska
151.3
102251289
Iran
120.1
102145229
Italija
154.9
93494935
Tajland
126.3
88330952
Bangladeš
52.3
86995218
Južna Koreja
161.9
83047286
Filipini
68.1
75600808
Španija
159.8
74683916
Argentina
144.5
65879184
Kanada
157.5
59967851
Kolumbija
104.6
53606557
Malezija
157.7
51692412
Maroko
130.0
48561070
Saudijska Arabija
133.2
47061187
Poljska
107.3
40571910
Čile
208.4
40043930
Peru
117.5
39183058
Australija
149.1
38444149
Egipat
33.4
34871428
Uzbekistan
91.0
30889942
Šri Lanka
137.8
29615961
Tajvan
121.5
28986957
Kambodža
167.7
28414237
Kuba
246.1
27850290
Južnoafrička Republika
41.0
24646053
Holandija
142.0
24382465
Mijanmar
44.3
24253764
Ekvador
133.4
23857066
Venecuela
80.7
23156914
Ukrajina
52.2
22669435
Ujedinjeni Arapski Emirati
215.7
21548528
Belgija
146.4
17024078
Kazahstan
87.2
16570835
Nepal
55.7
16536009
Portugal
160.4
16308391
Izrael
173.1
16078500
Švedska
150.1
15249938
Rumunija
74.9
14329972
Dominikanska Republika
124.9
13683852
Grčka
131.4
13625618
Mađarska
137.3
13230807
Češka Republika
121.5
13032863
Austrija
142.4
12873101
Švajcarska
131.9
11492427
Alžir
25.5
11376816
Irak
26.2
10806021
Azerbejdžan
100.7
10292434
Singapur
184.9
10083329
Tunis
84.0
10027032
Gvatemala
52.1
9511940
Nigerija
4.4
9253702
Salvador
138.5
9025531
Danska
153.5
8925308
Mozambik
27.6
8891246
Finska
148.9
8259334
Angola
24.3
8231981
Ruanda
60.9
8084680
Bolivija
68.0
8041447
Norveška
146.6
8010880
Honduras
78.7
7916340
Irska
158.4
7895265
Jordan
75.5
7755890
Srbija
111.5
7660179
Turkmenistan
123.9
7580976
Novi Zeland
143.5
7351422
Kostarika
133.8
6878077
Urugvaj
192.8
6719942
Zimbabve
42.5
6419704
Kenija
11.5
6311749
Paragvaj
82.0
5921882
Oman
111.5
5822656
Belorusija
60.2
5685092
Panama
126.8
5557642
Etiopija
4.5
5314963
Tadžikistan
51.9
5059324
Katar
167.7
4914918
Slovačka
89.7
4895694
Uganda
10.1
4751422
Mongolija
132.3
4406086
Laos
59.7
4402770
Avganistan
10.1
4018197
Hrvatska
97.6
3982079
Obala Slonovače
14.2
3845788
Litvanija
133.0
3576720
Liban
51.8
3506797
Gana
10.6
3367531
Bugarska
46.2
3186030
Palestinske teritorije
56.4
2944638
Bahrein
163.5
2858015
Kuvajt
61.6
2668082
Gvineja
17.5
2364291
Slovenija
113.5
2359521
Libija
31.3
2178584
Letonija
114.3
2134342
Gruzija
52.7
2097159
Albanija
70.8
2033766
Senegal
11.4
1961144
Kirgistan
29.1
1929351
Mauricijus
140.7
1792254
Mauritanija
35.9
1715120
Nikaragva
25.0
1674896
Severna Makedonija
80.0
1666261
Sudan
3.7
1659666
Kosovo
90.1
1604907
Moldavija
39.5
1590771
Bosna i Hercegovina
47.6
1553874
Estonija
110.8
1468390
Togo
17.1
1453570
Malavi
6.9
1351108
Sirija
7.3
1342360
Trinidad i Tobago
90.7
1272671
Kipar
140.3
1257376
Bocvana
52.3
1254239
Fidži
133.9
1208816
Butan
147.2
1148146
Jamajka
36.2
1075404
Zambija
5.4
1024730
Istočni Timor
75.7
1017255
Tanzanija
1.6
1001610
Somalija
5.9
964433
Niger
3.8
963041
Malta
179.6
927127
Jermenija
31.1
923530
Luksemburg
135.4
859517
Maldivi
140.4
763252
Jemen
2.5
754397
Sijera Leone
9.1
744826
Brunej
164.6
726907
Gvajana
83.8
662180
Burkina Faso
3.1
661796
Namibija
24.4
630212
Island
177.1
608236
Kamerun
2.2
607270
Madagaskar
2.1
606819
Mali
2.9
596435
Kongo
10.5
591722
Liberija
11.4
589628
Zelenortska Ostrva
93.8
526891
Crna Gora
82.9
520761
Komorska Ostrva
53.6
476350
Surinam
79.5
470244
Ekvatorijalna Gvineja
30.5
442855
Centralnoafrička Republika
8.6
422372
Belize
98.3
398131
Lesoto
17.8
383341
Benin
2.8
347270
Papua Nova Gvineja
3.7
337131
Gvineja Bisao
16.5
332497
Svazilend
25.0
293353
Barbados
99.7
286818
Bahami
69.2
274502
Gambija
10.8
267644
Gabon
11.3
256974
Čad
1.4
242251
Samoa
111.7
223504
Džersi
177.6
179485
Sejšeli
177.3
175390
Solomonska ostrva
24.4
171562
Demokratska Republika Kongo
0.2
166388
Haiti
1.4
158479
Južni Sudan
1.3
151245
Ostrvo Man
155.7
132969
Vanuatu
39.1
122867
Kajmanska Ostrva
179.6
119435
Antigva i Barbuda
117.0
115487
Sao Tome i Principe
49.1
109686
Andora
135.1
104534
Gernzi
164.2
104070
Tonga
96.1
102568
Bermudska Ostrva
163.2
101341
Sveta Lucija
53.8
99119
Džibuti
9.6
96168
Gibraltar
285.0
96021
Farska Ostrva
159.7
78347
Grenland
136.1
77383
Kiribati
60.1
72912
Grenada
64.0
72282
Ostrva Terks i Kajkos
143.6
56343
Dominika
76.4
55134
Sveti Kits i Nevis
96.0
51414
Sveti Vinsent i Grenadini
46.1
51288
Monako
126.5
49980
Lihtenštajn
129.9
49673
San Marino
140.0
47619
Britanska Devičanska Ostrva
113.8
34608
Kukova Ostrva
138.4
24326
Angvila
126.1
19066
Nauru
136.7
14863
Tuvalu
101.6
12114
Sveta Jelena
129.5
7892
Folklandska Ostrva
124.9
4407
Monserat
59.2
2949
Niue
145.7
2352
Tokelau
141.5
1936
Burundi
0.010
1266
Pitkern
200.0
94
Britanska Teritorija Indijskog Okeana
0
0
Eritreja
0
0
Južna Džordžija i Južna Sendvič ostrva
0
0
Severna Koreja
0
0
Vatikan
0
0

Molimo vas da ažurirate vaš pretraživač da biste mogli da vidite interaktivnu mapu

Pitanja i odgovori iz Fajzerovog informatora

Da li mogu da primim Fajzer Biontek vakcinu sa drugim vakcinama?

Nema podataka o primeni Fajzer Biontek vakcine sa drugim vakcinama.

Šta ako sam trudna ili dojim?

Ako ste trudni ili dojite, obratite se vašem lekaru za savet o mogućim opcijama.

Da li ću primanjem Fajzer Biontek vakcine dobiti Kovid-19?

Ne. Fajzer Biontek vakcina ne sadrži SARS-CoV-2 (korona) virus i ne možete primenom vakcine dobiti Kovid-19.

Koji su rizici od primene Fajzer Biontek vakcine?

Neželjena dejstva koja su prijavljena nakon primene ove vakcine obuhvataju: bol, otok ili crvenilo na mestu injekcije, zamor, glavobolju, bol u mišićima, jezu, bol u zglobovima, povišenu telesnu temperaturu, mučninu, povraćanje, otok limfnih čvorova.

Postoji mala verovatnoća da bi Fajzer Biontek vakcina mogla da izazove tešku alergijsku reakciju, koja bi se obično javila u periodu od nekoliko minuta do jednog sata nakon primene doze.

Znaci teške alergijske reakcije mogu da obuhvataju otežano disanje, otok lica i ždrela, ubrzan rad srca, težak osip po celom telu, vrtoglavicu i slabost.

Ovo nisu sva moguća neželjena dejstva Fajzer Biontek vakcine. Mogu se javiti i ozbiljna i neočekivana neželjena dejstva.

Fajzer Biontek vakcina je još u postupku ispitivanja u kliničkim studijama.

Potpis ispod videa,

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19

Trudnice, dojilje i ljudi sa alergijama

Profesorka imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević savetovala je trudnicama da preskoče vakcinaciju, jer one nisu bile uključene u treću fazu ispitivanja vakcine.

Dodala je da su „preporuke iz Amerike da se trudnice i dojilje vakcinišu ako žele".

„Iz dizajna vakcine ne postoji bojazan za neku opasnost od njih", rekla je Milošević za Radio-televiziju Srbije.

Savetovala je i one koji su imali ozbiljne alergijske reakcije i za koje nije ustanovljeno zbog čega su nastale, da preskoče vakcinaciju.

„Smatra se da polietilen glikol može da izazove potencijalne alergijske reakcije", rekla je Milošević.

Napomenula je, međutim, da su „one izuzetno retka pojava".

Podsetila je na dva primera iz Velike Britanije gde je vakcinisano pola miliona ljudi, a gde su se javila dva teža slučaja alergijskih reakcija.

Šta ako se pojavi alergijska reakcija?

Ako se kod Vas javi teška alergijska reakcija, pozovite 194 ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Obratite se zdravstvenom radniku koji je sproveo vakcinaciju ili Vašem izabranom lekaru ako se kod Vas javi bilo koje neželjeno dejstvo koje Vas uznemirava ili koje ne prolazi.

Sumnju da se kod vas ispoljila neželjena reakcija na vakcinu Fajzer Biontek možete da prijavite kompaniji Fajzer SRB d.o.o. na broj telefona 011/363 00 28 ili na mejl SRB.AEReporting@pfizer.com, adresa je Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Beograd.

Možete se obratiti i preko sajta Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Beleženje i evidencija

Beleženje i evidencija podataka o sprovedenoj vakcinaciji vakcinom Fajzer Biontek vodi se u skladu sa nacionalno određenim zahtevima u Srbiji u vezi sa ovom imunizacijom.

Ljudi koji se vakcinišu za ove informacije treba da se obrate zdravstvenom radniku koji sprovodi vakcinaciju.

Informacije o „Programu naknade štete od posledica" odnose se na Sjedinjene Američke Države i nisu primenljive za Srbiju.

Onkološki pacijenti

Vakcine protiv Kovida-19 koje su zasnovane na novoj tehnologiji prenošenja informacija o RNK virusima možda treba dodatno ispitati pre nego što postane jasno da li su bezbedne za onkološke pacijente, kažu stručnjaci za lečenje obolelih od karcinoma.

U radu objavljenom u časopisu British Journal of Cancer piše da postoji mogućnost da tumorsko tkivo uhvati neke od lipozoma iz vakcine koji nose informaciju o RNK virusu i da treba pažljivo proceniti efikasnost kod pacijenata sa solidnim tumorima.

Navodi se da deo vakcine može da se zaglavi u tumoru i rezultira efektom na onkološkog pacijenta i da je to otvoreno pitanje za koje sada nema odgovora.

Stručnjaci: Dugačak put pred nama

Svetski zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je pred nama dugačak put u borbi protiv korona virusa.

Kompanije Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) objavile su da da su preliminarne analize pokazale da je njihova vakcina „90 odsto efikasna", uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo".

Iste kompanije su 18. novembra saopštile da je njihova vakcina „delotvorna u 94 odsto slučajeva kada je reč o starijima od 65 godina".

Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.

Fajzer i Biontek dobili su odobrenje vakcine najpre u Velikoj Britaniji, početkom decembra. Amerika je odobrila istu vakcinu 12. decembra.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1. januara odobrila hitnu upotrebu Fajzer vakcine.

U saopštenju SZO se navodi da ova odluka otvara mogućnost mnogim državama da takođe odobre Fajzer vakcinu, što će ubrzati proces imunizacije širom planete.

„Ovo je vrlo pozitivan korak ka tome da svim zemljama omogućimo pristup vakcinama", rekla je Marianđela Simao iz SZO.

„Ali moram da naglasim da je potrebno da se svi zajedno potrudimo da omogućimo da vakcine prvo dobiju oni kojima je to najpotrebnije širom sveta", kazala je ona.

Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja koja danas proživljavamo.

Rusi, pak, tvrde da je i njihova vakcina Sputnjik V takođe pokazala da je efikasna 92 odsto.

Pogledajte video: Vesti iz kompanije Fajzer pružaju nadu

Potpis ispod videa,

Prva vakcina protiv virusa Kovid-19 može biti dostupna krajem godine.

Prema kompanijama Fajzer i Biontek, testiranja su pokazala da njihova vakcina štiti 94 odsto odraslih starijih od 65 godina.

Više podataka objavljenih iz njihovog tekućeg ispitivanja u trećoj fazi sugeriše da podjednako dobro funkcioniše kod ljudi svih starosnih grupa, rasa i etničkih grupa.

Nalazi se zasnivaju na dve doze date više od 41.000 ljudi širom sveta.

Najnoviji podaci kompanija Fajzer i Biontek sugerišu da je vakcina delotvorna u 95 odsto slučajeva, na osnovu 170 slučajeva razvoja Kovid-19 kod dobrovoljaca.

Ostatak slučajeva je bio u placebo grupi koja je dobila lažnu injekciju.

Iako potpuni podaci o ispitivanju tek treba da budu objavljeni, kompanije kažu da nije bilo ozbiljnih bezbednosnih problema.

Ali primetili su glavobolju i umor kod oko 2 odsto dobrovoljaca kojima je data vakcina.

U testiranju učestvuje 42 odsto svih ispitanika različitog etničkog porekla, a 41 odsto je starosti između 56 i 85 godina.

Pročitajte sva pitanja i odgovore u vezi sa vakcinom koju su razvile kompanije Fajzer i Biontek.

Kako radi ova vakcina?

Ova vakcina ima eksperimentalni pristup - ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.

Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.

Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.

Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.

Dr Albert Burla, predsedavajući kompanije Fajzer je rekao: „Značajan smo korak bliže pružanju ljudima širom sveta toliko potrebnog otkrića koji će pomoći da se okonča ova globalna zdravstvena kriza".

Profesor Ugur Sahin, jedan od osnivača kompanije Biontek, opisao je rezultate kao „prekretnicu".

Kako vakcina uči naše ćelije da se brane

Profesorka Emina Milošević kaže da se vakcina kratko zadržava u našem organizmu, a da zatim naše ćelije pamte informaciju na koji način da se suprotstave virusu.

Profesorka dodaje da „ćelije pamte taj kontakt bez obzira što nemamo RNK i DNK u našem organizmu koja kodira virusni protein".

„Imunski odgovor će pomoći da se odbranimo od virusa", kaže Milošević.

Da li je ova vrsta vakcine nekada ranije korišćena?

U kliničkim ispitivanjima, oko 20.000 učesnika uzrasta 16 godina i starijih primilo je bar jednu dozu Fajzer Biontek vakcine, navodi se u Informatoru.

Ne postoje RNK vakcine koje su odobrene za upotrebu kod ljudi.

Koncept je prethodno istražen i ljudima su davane u kliničkim ispitivanjima drugih bolesti.

Regulatorne agencije širom sveta razmotriće vakcinu i odlučiće da li može da bude odobrena za upotrebu.

Ko će prvi dobiti vakcinu i za koliko brzo?

Zavisi koliko godina imate, jer je starost najveći faktor rizika za zaražavanje korona virusom.

Kako je najavio Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, u Srbiji će prvi vakcine da dobiju korisnici staračkih domova stariji od 75 godina.

U Velikoj Britaniji su stariji štićenici domova i osoblje domova za negu na vrhu liste prioriteta.

Prate ih zdravstveni radnici.

Ljudi su potom rangirani prema starosti, a ljudi ispod 50 godina su na dnu liste.

Ako vakcina bude odobrena, Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.

Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.

Pogledajte video: Kada ćemo imati vakcinu protiv Kovida-19?

Potpis ispod videa,

Trenutno se radi na više od 150 vakcina širom sveta.

Da li će vakcina pružiti trajnu zaštitu?

Sada je to nemoguće znati, a na odgovor ćemo morati da sačekamo.

Ako imunitet ne jača, možda će biti potrebno imati vakcinu svake godine, na isti način kao i protiv gripa.

Podaci nisu pokazali da li je zaštita od Kovida-19 bila ista u svim starosnim grupama.

Međutim, ranije studije sugerišu da bi mladi i stari mogli da stvore imuni odgovor.

Takođe će biti nekih ljudi - poput onih sa slabim imunološkim sistemom - koji neće moći da dobiju vakcinu.

Da li bi vakcina mogla da izazove dugoročne zdravstvene posledice?

Ništa u medicini nije 100 odsto sigurno - čak i nešto što uzmemo bez razmišljanja, poput paracetamola, predstavlja rizik.

Dosadašnji podaci ohrabruju - ispitivanja na 43.500 ljudi nisu otkrila nikakve probleme, iako su zabeleženi blagi neželjeni efekti.

Da je ova vakcina imala opasne i uobičajene posledice, onda bi se one pokazale.

Međutim, ređi neželjeni efekti mogu da se pojave kako se vakcinišu milioni ljudi.

Da li će to značiti da nam ne treba zaključavanje/karantin?

Nadamo se tome, ali moraćemo da sačekamo bar neko vreme.

Ako je dovoljno ljudi imuno, virus bi prestao da se širi i ne bi nam bile potrebne druge mere da bi se kontrolisao.

Pravi izazov, međutim, tek sada nastupa.

I dalje postoji monumentalni izazov proizvesti dovoljno vakcina, distriburati je i dati je ljudima.

Sve će potrajati i do tada nam treba nešto za kontrolu virusa.

Dakle, testiranje, zaključavanje, fizičko udaljavanje i nošenje maski još će neko vreme biti deo našeg života.

Pogledajt video: Kako radi naš imuni sistem

Potpis ispod videa,

Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti

Šta ako virus mutira?

Virusi mutiraju sve vreme, to je ono što oni rade. Pitanje je da li će oni mutirati na način koji menja njihovo ponašanje?

Za sada nema znakova da se to dešava, ali moguće je da će se virus u budućnosti promeniti, pa će vakcina postati manje efikasna.

Ako se to dogodi, možda će biti potrebno razviti novu vakcinu protiv korona virusa.

Ovo nije neobično.

Svake godine se razvija nova vakcina protiv gripa koje treba da odgovore na nove sojeve gripa koji mutiraju.

A tehnologiju RNK vakcine je vrlo lako prilagoditi, tako da ovo ne bi trebalo da bude glavni problem.

Zašto ovu vakcinu može da napravi samo Fajzer?

Vakcinu su napravili i razvili Fajzer i Biontek i oni polažu pravo na intelektualnu svojinu.

Oni već imaju proizvodni kapacitet da proizvedu 1,3 milijarde doza do kraja sledeće godine, ali bi mogli da se udruže sa drugima da bi povećali proizvodnju.

Šta još treba da znamo o vakcini?

Ne znamo da li vakcina sprečava hvatanje i širenje virusa ili vas samo sprečava da se razbolite.

Takođe ne znamo koliko vakcina štiti različite starosne grupe.

Oni će biti ključno za razumevanje načina na koji će se koristiti.

Šta još treba da se desi da bi vakcina bila prihvaćena?

Svetski regulatori, pre svih Svetska zdravstvena organizacija, treba da odobre vakcinu pre nego što ona može da bude upotrebljena.

Postojaće veliki logistički izazov stvarne imunizacije većine svetskog stanovništva.

Koliko ljudi treba da se vakciniše?

Teško je znati, a pritom se sada ne zna koliko će vakcina biti efikasna.

Smatra se da 60-70 odsto svetskog stanovništva mora da bude ili postane imuno na virus kako bi se sprečilo njegovo lako širenje - drugim rečima, milijardama ljudi.

Da li vakcina može da zaštiti sve?

Ne reaguju svi isto na vakcinaciju.

Pažljivo že biti praćeni rezultati starijih ljudi, jer su oni najviše izloženi riziku od virusa.

Ali istorija takođe sugeriše da bi bilo koja vakcina mogla biti manje uspešna kod starih ljudi, jer ostareli imuni sistem ne reaguje dobro na imunizaciju.

To vidimo svake godine sa talasom sezonskog gripa.

To je moguće prevazići davanjem višestrukih doza ili davanjem uneke dodatne terapije koja pospešuje imunološki sistem.

Zašto nam je potrebna vakcina?

Ako želite da vam se život vrati u normalu, onda je vakcina potrebna.

Čak i sada je velika većina ljudi i dalje osetljiva na infekciju korona virusom.

Samo zahvaljujući ograničenjima sprečava se da više ljudi umire.

Ali vakcine su siguran način da naša tela nauče da se bore protiv virusa.

Može da pomogneda ne zapatimo korona virus ili bar da učini da Kovid-19 bude manje smrtonosan.

Vakcina je, zajedno sa ostalim merama, „glavna" strategija izlaska iz trenutne situacije.

Šta ovo znači za druge vakcine?

To su dobre vesti. To pokazuje da je moguća vakcina protiv korona virusa, a to nismo znali do pre nekoliko dana.

Kako mnoge vakcine ciljaju isti deo virusa - ono što je poznato kao spajk protein - budi nadu da će i one delovati.

U završnoj fazi kliničkog razvoja je desetak vakcina.

Nijedna vakcina nije prešla put od početne ideje do stadijuma da se pokaže izuzetno efikasnom u tako kratkom vremenskom periodu.

Još čekamo potpune podatke, ali ovi rezultati su čak i bolji nego što su se ljudi nadali.

Dobra vakcina protiv gripa štiti oko polovinu stanovništva, pa je zato 90 odsto efikasnosti vakcine protiv korone u prvom eksperimentu - trijumf.

Tekst je ažuriran 17. juna 2021.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk