Korona virus: Sve o Fajzerovoj vakcini koju primaju i ljudi u Srbiji

  • Džejms Galager
  • Dopisnik iz oblasti zdravlja i nauke
vaccine arm

Autor fotografije, Getty Images

U Srbiji je od kraja decembra prošle godine počela vakcinacija stanovništva, a prva u upotrebi bilo je cepivo američkog proizvođača Fajzer.

Tri doze iz prvog kontigenta od 4.800 vakcina ovih proizvođača dobili su premijerka Ana Brnabić, ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević, kao i epidemiolog Predrag Kon.

Fajzer i Biontek su prvi proizvođači na svetu čija je vakcina odobrena za upotrebu kao efikasna i bezbedna.

Evropska unija i Amerika su u maju odobrile korišćenje Fajzer vakcine za decu od 12 do 15 godina, a u junu je i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) izdala dozvolu za upotrebu za ovaj uzrast.

Za njeno korišćenje potrebna je i dozvola Instituta „Milan Jovanović Batut" u Beogradu i taj zahtev je na razmatranju.

Pored Fajzerove, u Srbiji su odobrene i ruska Sputnjik vakcina, kineska Sinofarm i britanska AstraZeneka.

Stručnjaci daju odgovore na mnoga pitanja o ovoj vakcini, uključujući to koji pojedinci treba da sačekaju sa vakcinacijom.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u februaru je sa kompanijom Fajzer/Biontek potpisao ugovor kojim se predviđa da u Srbiju stigne oko 2,39 miliona doza do kraja godine.

Početkom avgusta, u Srbiji je počelo davanje treće doze vakcine, a među dostupnim cepivima u ovoj fazi imunizacije je i Fajzer.

U Srbiji je do sada, prema zvaničnim podacima, revakcinisano 2.847.165 ljudi, a prvu dozu dobilo je 2.981.529.

Šta je ova vakcina?

Fajzer Biontek vakcina je vakcina koja može sprečiti da se kod vas razvije bolest Kovid-19, navodi se u Informatoru koji je dostupan na srpskom jeziku.

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) nije izdala dozvolu za stavljanje u promet ni jedne vakcine za sprečavanje bolesti Kovid-19, navode iz Fajzera.

Ipak, navodi se da je Fajzer Biontek vakcinu je odobrila FDA za primenu na osnovu Dozvole za hitnu upotrebu u cilju prevencije bolesti Kovid 19 kod ljudi uzrasta 16 godina i starijih.

Za sva medicinska pitanja u vezi sa ovom vakcinom moguće je obratiti im se na telefon 011/363 00 65 ili mejl MedInfoSerbia@pfizer.com.

Vakcinacija u svetu

Niz tabelu
Svet
52
9886534550
Kina
85
2968121000
Indija
49
1622210924
SAD
63
534608709
Brazil
69
352952210
Indonezija
44
305212127
Japan
79
203348494
Pakistan
35
170711868
Vijetnam
73
165524173
Nemačka
73
161709631
Meksiko
59
160480629
Bangladeš
35
152813421
Rusija
47
151930977
Turska
61
140743552
Ujedinjeno Kraljevstvo
71
137271605
Francuska
76
133813979
Iran
63
128640395
Italija
76
124160456
Filipini
52
123365808
Južna Koreja
85
112106329
Tajland
68
110799936
Španija
82
88348566
Argentina
75
84830733
Kanada
78
75531555
Kolumbija
60
69789455
Malezija
78
62251745
Egipat
24
61224838
Saudijska Arabija
67
55449797
Peru
68
54469184
Maroko
62
51664735
Poljska
57
50630585
Australija
78
48010195
Čile
88
46160384
Uzbekistan
37
41372753
Tajvan
72
40209215
Mijanmar
32
38919898
Šri Lanka
65
35220490
Kuba
87
33549486
Holandija
72
32778299
Kambodža
81
32555191
Venecuela
40
30049714
Ukrajina
33
29627296
Ekvador
74
29495833
Južnoafrička Republika
27
29363052
Nepal
41
27965500
Belgija
76
23637466
Ujedinjeni Arapski Emirati
93
23288395
Portugal
90
20904541
Grčka
70
18828775
Švedska
74
18722999
Nigerija
2
18567498
Kazahstan
46
17807668
Izrael
65
17754995
Austrija
74
17342498
Mozambik
23
17031660
Češka Republika
63
16789282
Rumunija
42
16299212
Ruanda
41
15658591
Mađarska
63
15582861
Irak
15
15157561
Švajcarska
68
15008952
Dominikanska Republika
53
14475068
Alžir
13
12974545
Danska
81
12952186
Gvatemala
28
12943087
Angola
13
12690132
Tunis
52
12672586
Singapur
87
12444673
Uganda
4
12220106
Azerbejdžan
46
11813840
Kenija
9
11542128
Bolivija
42
11408180
Etiopija
1
10965479
Hongkong
63
10789987
Norveška
73
10751428
Finska
74
10461909
Irska
77
10276265
Honduras
44
10272600
Gana
10
10015888
Salvador
64
9894572
Novi Zeland
76
8940295
Belorusija
39
8914267
Nikaragva
49
8403579
Srbija
47
8356720
Jordan
38
8265793
Kostarika
71
8145182
Laos
52
7808722
Turkmenistan
52
7580976
Zimbabve
22
7506786
Obala Slonovače
9
7482020
Paragvaj
43
7410811
Urugvaj
77
7286527
Kuvajt
75
7214597
Tadžikistan
31
6893099
Slovačka
48
6568435
Panama
57
6419341
Oman
56
6375600
Katar
76
5589214
Mongolija
65
5432373
Hrvatska
54
5045143
Avganistan
10
5004050
Liban
29
4785351
Litvanija
69
4372619
Bugarska
29
4097359
Sudan
3
3642188
Gvineja
10
3426685
Palestinske teritorije
29
3425379
Bahrein
68
3329649
Sirija
5
2965870
Libija
14
2929961
Slovenija
58
2893031
Letonija
69
2741747
Gruzija
30
2656703
Albanija
39
2510426
Togo
12
2480664
Tanzanija
2
2431769
Kirgistan
15
2419611
Mauritanija
20
2418040
Zambija
8
2258222
Mauricijus
71
2036896
Senegal
6
1923773
Benin
11
1897214
Moldavija
25
1885107
Malavi
4
1864968
Niger
4
1778173
Jermenija
26
1761529
Severna Makedonija
39
1755026
Kosovo
45
1745974
Kipar
70
1658363
Mali
3
1652365
Somalija
5
1610500
Bosna i Hercegovina
22
1553874
Estonija
62
1534108
Trinidad i Tobago
49
1467227
Jamajka
21
1283812
Fidži
68
1276260
Burkina Faso
4
1259250
Istočni Timor
41
1226559
Malta
86
1193682
Luksemburg
68
1165747
Butan
73
1163781
Liberija
19
1146910
Bocvana
45
1128095
Makao
72
1026051
Kamerun
2
1024333
Madagaskar
3
971426
Brunej
91
946170
Sijera Leone
5
923880
Maldivi
68
809683
Island
77
760737
Kongo
10
758891
Gvajana
39
757464
Jemen
0.9767
695355
Lesoto
34
688097
Namibija
14
661079
Crna Gora
44
650502
Zelenortska Ostrva
48
611615
Centralnoafrička Republika
10
587785
Komorska Ostrva
28
581547
Papua Nova Gvineja
2
516457
Gabon
10
499247
Surinam
39
495009
Ekvatorijalna Gvineja
14
455655
Svazilend
27
440245
Belize
50
435465
Gvineja Bisao
1
416500
Demokratska Republika Kongo
0.1736
386592
Čad
0.7101
374952
Bahami
38
312840
Barbados
51
304173
Južni Sudan
2
297108
Gambija
10
294698
Samoa
62
265421
Solomonska ostrva
9
256766
Džersi
77
217598
Haiti
0.6501
199874
Sejšeli
79
190758
Ostrvo Man
77
184275
Vanuatu
16
152711
Sao Tome i Principe
27
151040
Gernzi
81
145112
Džibuti
8
143796
Tonga
61
138684
Kajmanska Ostrva
87
135232
Antigva i Barbuda
60
122215
Andora
66
117246
Bermudska Ostrva
74
115624
Kiribati
33
111686
Gibraltar
121
110437
Sveta Lucija
28
107573
Farska Ostrva
83
101803
Grenada
32
82423
Grenland
67
79430
Lihtenštajn
68
68131
Sveti Vinsent i Grenadini
24
61198
Dominika
40
59946
San Marino
64
57708
Sveti Kits i Nevis
48
56410
Ostrva Terks i Kajkos
69
56343
Monako
59
49980
Britanska Devičanska Ostrva
56
36134
Kukova Ostrva
72
25601
Angvila
62
21256
Nauru
68
15128
Tuvalu
49
12114
Burundi
0.0491
8400
Sveta Jelena
58
7892
Folklandska Ostrva
50
4407
Monserat
30
3447
Niue
71
2352
Tokelau
71
1936
Pitkern
100
94
Britanska Teritorija Indijskog Okeana
0
0
Eritreja
0
0
Južna Džordžija i Južna Sendvič ostrva
0
0
Severna Koreja
0
0
Vatikan
0
0

Molimo vas da ažurirate vaš pretraživač da biste mogli da vidite interaktivnu mapu

Pitanja i odgovori iz Fajzerovog informatora

Da li mogu da primim Fajzer Biontek vakcinu sa drugim vakcinama?

Nema podataka o primeni Fajzer Biontek vakcine sa drugim vakcinama.

Šta ako sam trudna ili dojim?

Ako ste trudni ili dojite, obratite se vašem lekaru za savet o mogućim opcijama.

Da li ću primanjem Fajzer Biontek vakcine dobiti Kovid-19?

Ne. Fajzer Biontek vakcina ne sadrži SARS-CoV-2 (korona) virus i ne možete primenom vakcine dobiti Kovid-19.

Koji su rizici od primene Fajzer Biontek vakcine?

Neželjena dejstva koja su prijavljena nakon primene ove vakcine obuhvataju: bol, otok ili crvenilo na mestu injekcije, zamor, glavobolju, bol u mišićima, jezu, bol u zglobovima, povišenu telesnu temperaturu, mučninu, povraćanje, otok limfnih čvorova.

Postoji mala verovatnoća da bi Fajzer Biontek vakcina mogla da izazove tešku alergijsku reakciju, koja bi se obično javila u periodu od nekoliko minuta do jednog sata nakon primene doze.

Znaci teške alergijske reakcije mogu da obuhvataju otežano disanje, otok lica i ždrela, ubrzan rad srca, težak osip po celom telu, vrtoglavicu i slabost.

Ovo nisu sva moguća neželjena dejstva Fajzer Biontek vakcine. Mogu se javiti i ozbiljna i neočekivana neželjena dejstva.

Fajzer Biontek vakcina je još u postupku ispitivanja u kliničkim studijama.

Potpis ispod videa,

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19

Trudnice, dojilje i ljudi sa alergijama

Profesorka imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević savetovala je trudnicama da preskoče vakcinaciju, jer one nisu bile uključene u treću fazu ispitivanja vakcine.

Dodala je da su „preporuke iz Amerike da se trudnice i dojilje vakcinišu ako žele".

„Iz dizajna vakcine ne postoji bojazan za neku opasnost od njih", rekla je Milošević za Radio-televiziju Srbije.

Savetovala je i one koji su imali ozbiljne alergijske reakcije i za koje nije ustanovljeno zbog čega su nastale, da preskoče vakcinaciju.

„Smatra se da polietilen glikol može da izazove potencijalne alergijske reakcije", rekla je Milošević.

Napomenula je, međutim, da su „one izuzetno retka pojava".

Podsetila je na dva primera iz Velike Britanije gde je vakcinisano pola miliona ljudi, a gde su se javila dva teža slučaja alergijskih reakcija.

Šta ako se pojavi alergijska reakcija?

Ako se kod Vas javi teška alergijska reakcija, pozovite 194 ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Obratite se zdravstvenom radniku koji je sproveo vakcinaciju ili Vašem izabranom lekaru ako se kod Vas javi bilo koje neželjeno dejstvo koje Vas uznemirava ili koje ne prolazi.

Sumnju da se kod vas ispoljila neželjena reakcija na vakcinu Fajzer Biontek možete da prijavite kompaniji Fajzer SRB d.o.o. na broj telefona 011/363 00 28 ili na mejl SRB.AEReporting@pfizer.com, adresa je Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Beograd.

Možete se obratiti i preko sajta Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Beleženje i evidencija

Beleženje i evidencija podataka o sprovedenoj vakcinaciji vakcinom Fajzer Biontek vodi se u skladu sa nacionalno određenim zahtevima u Srbiji u vezi sa ovom imunizacijom.

Ljudi koji se vakcinišu za ove informacije treba da se obrate zdravstvenom radniku koji sprovodi vakcinaciju.

Informacije o „Programu naknade štete od posledica" odnose se na Sjedinjene Američke Države i nisu primenljive za Srbiju.

Onkološki pacijenti

Vakcine protiv Kovida-19 koje su zasnovane na novoj tehnologiji prenošenja informacija o RNK virusima možda treba dodatno ispitati pre nego što postane jasno da li su bezbedne za onkološke pacijente, kažu stručnjaci za lečenje obolelih od karcinoma.

U radu objavljenom u časopisu British Journal of Cancer piše da postoji mogućnost da tumorsko tkivo uhvati neke od lipozoma iz vakcine koji nose informaciju o RNK virusu i da treba pažljivo proceniti efikasnost kod pacijenata sa solidnim tumorima.

Navodi se da deo vakcine može da se zaglavi u tumoru i rezultira efektom na onkološkog pacijenta i da je to otvoreno pitanje za koje sada nema odgovora.

Stručnjaci: Dugačak put pred nama

Svetski zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je pred nama dugačak put u borbi protiv korona virusa.

Kompanije Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) objavile su da da su preliminarne analize pokazale da je njihova vakcina „90 odsto efikasna", uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo".

Iste kompanije su 18. novembra saopštile da je njihova vakcina „delotvorna u 94 odsto slučajeva kada je reč o starijima od 65 godina".

Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.

Fajzer i Biontek dobili su odobrenje vakcine najpre u Velikoj Britaniji, početkom decembra. Amerika je odobrila istu vakcinu 12. decembra.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1. januara odobrila hitnu upotrebu Fajzer vakcine.

U saopštenju SZO se navodi da ova odluka otvara mogućnost mnogim državama da takođe odobre Fajzer vakcinu, što će ubrzati proces imunizacije širom planete.

„Ovo je vrlo pozitivan korak ka tome da svim zemljama omogućimo pristup vakcinama", rekla je Marianđela Simao iz SZO.

„Ali moram da naglasim da je potrebno da se svi zajedno potrudimo da omogućimo da vakcine prvo dobiju oni kojima je to najpotrebnije širom sveta", kazala je ona.

Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja koja danas proživljavamo.

Rusi, pak, tvrde da je i njihova vakcina Sputnjik V takođe pokazala da je efikasna 92 odsto.

Pogledajte video: Vesti iz kompanije Fajzer pružaju nadu

Potpis ispod videa,

Prva vakcina protiv virusa Kovid-19 može biti dostupna krajem godine.

Prema kompanijama Fajzer i Biontek, testiranja su pokazala da njihova vakcina štiti 94 odsto odraslih starijih od 65 godina.

Više podataka objavljenih iz njihovog tekućeg ispitivanja u trećoj fazi sugeriše da podjednako dobro funkcioniše kod ljudi svih starosnih grupa, rasa i etničkih grupa.

Nalazi se zasnivaju na dve doze date više od 41.000 ljudi širom sveta.

Najnoviji podaci kompanija Fajzer i Biontek sugerišu da je vakcina delotvorna u 95 odsto slučajeva, na osnovu 170 slučajeva razvoja Kovid-19 kod dobrovoljaca.

Ostatak slučajeva je bio u placebo grupi koja je dobila lažnu injekciju.

Iako potpuni podaci o ispitivanju tek treba da budu objavljeni, kompanije kažu da nije bilo ozbiljnih bezbednosnih problema.

Ali primetili su glavobolju i umor kod oko 2 odsto dobrovoljaca kojima je data vakcina.

U testiranju učestvuje 42 odsto svih ispitanika različitog etničkog porekla, a 41 odsto je starosti između 56 i 85 godina.

Pročitajte sva pitanja i odgovore u vezi sa vakcinom koju su razvile kompanije Fajzer i Biontek.

Kako radi ova vakcina?

Ova vakcina ima eksperimentalni pristup - ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.

Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.

Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.

Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.

Dr Albert Burla, predsedavajući kompanije Fajzer je rekao: „Značajan smo korak bliže pružanju ljudima širom sveta toliko potrebnog otkrića koji će pomoći da se okonča ova globalna zdravstvena kriza".

Profesor Ugur Sahin, jedan od osnivača kompanije Biontek, opisao je rezultate kao „prekretnicu".

Kako vakcina uči naše ćelije da se brane

Profesorka Emina Milošević kaže da se vakcina kratko zadržava u našem organizmu, a da zatim naše ćelije pamte informaciju na koji način da se suprotstave virusu.

Profesorka dodaje da „ćelije pamte taj kontakt bez obzira što nemamo RNK i DNK u našem organizmu koja kodira virusni protein".

„Imunski odgovor će pomoći da se odbranimo od virusa", kaže Milošević.

Da li je ova vrsta vakcine nekada ranije korišćena?

U kliničkim ispitivanjima, oko 20.000 učesnika uzrasta 16 godina i starijih primilo je bar jednu dozu Fajzer Biontek vakcine, navodi se u Informatoru.

Ne postoje RNK vakcine koje su odobrene za upotrebu kod ljudi.

Koncept je prethodno istražen i ljudima su davane u kliničkim ispitivanjima drugih bolesti.

Regulatorne agencije širom sveta razmotriće vakcinu i odlučiće da li može da bude odobrena za upotrebu.

Ko će prvi dobiti vakcinu i za koliko brzo?

Zavisi koliko godina imate, jer je starost najveći faktor rizika za zaražavanje korona virusom.

Kako je najavio Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, u Srbiji će prvi vakcine da dobiju korisnici staračkih domova stariji od 75 godina.

U Velikoj Britaniji su stariji štićenici domova i osoblje domova za negu na vrhu liste prioriteta.

Prate ih zdravstveni radnici.

Ljudi su potom rangirani prema starosti, a ljudi ispod 50 godina su na dnu liste.

Ako vakcina bude odobrena, Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.

Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.

Pogledajte video: Kada ćemo imati vakcinu protiv Kovida-19?

Potpis ispod videa,

Trenutno se radi na više od 150 vakcina širom sveta.

Da li će vakcina pružiti trajnu zaštitu?

Sada je to nemoguće znati, a na odgovor ćemo morati da sačekamo.

Ako imunitet ne jača, možda će biti potrebno imati vakcinu svake godine, na isti način kao i protiv gripa.

Podaci nisu pokazali da li je zaštita od Kovida-19 bila ista u svim starosnim grupama.

Međutim, ranije studije sugerišu da bi mladi i stari mogli da stvore imuni odgovor.

Takođe će biti nekih ljudi - poput onih sa slabim imunološkim sistemom - koji neće moći da dobiju vakcinu.

Da li bi vakcina mogla da izazove dugoročne zdravstvene posledice?

Ništa u medicini nije 100 odsto sigurno - čak i nešto što uzmemo bez razmišljanja, poput paracetamola, predstavlja rizik.

Dosadašnji podaci ohrabruju - ispitivanja na 43.500 ljudi nisu otkrila nikakve probleme, iako su zabeleženi blagi neželjeni efekti.

Da je ova vakcina imala opasne i uobičajene posledice, onda bi se one pokazale.

Međutim, ređi neželjeni efekti mogu da se pojave kako se vakcinišu milioni ljudi.

Da li će to značiti da nam ne treba zaključavanje/karantin?

Nadamo se tome, ali moraćemo da sačekamo bar neko vreme.

Ako je dovoljno ljudi imuno, virus bi prestao da se širi i ne bi nam bile potrebne druge mere da bi se kontrolisao.

Pravi izazov, međutim, tek sada nastupa.

I dalje postoji monumentalni izazov proizvesti dovoljno vakcina, distriburati je i dati je ljudima.

Sve će potrajati i do tada nam treba nešto za kontrolu virusa.

Dakle, testiranje, zaključavanje, fizičko udaljavanje i nošenje maski još će neko vreme biti deo našeg života.

Pogledajt video: Kako radi naš imuni sistem

Potpis ispod videa,

Imunitet: Koje su tajne imuniteta i kako nas štiti od bolesti

Šta ako virus mutira?

Virusi mutiraju sve vreme, to je ono što oni rade. Pitanje je da li će oni mutirati na način koji menja njihovo ponašanje?

Za sada nema znakova da se to dešava, ali moguće je da će se virus u budućnosti promeniti, pa će vakcina postati manje efikasna.

Ako se to dogodi, možda će biti potrebno razviti novu vakcinu protiv korona virusa.

Ovo nije neobično.

Svake godine se razvija nova vakcina protiv gripa koje treba da odgovore na nove sojeve gripa koji mutiraju.

A tehnologiju RNK vakcine je vrlo lako prilagoditi, tako da ovo ne bi trebalo da bude glavni problem.

Zašto ovu vakcinu može da napravi samo Fajzer?

Vakcinu su napravili i razvili Fajzer i Biontek i oni polažu pravo na intelektualnu svojinu.

Oni već imaju proizvodni kapacitet da proizvedu 1,3 milijarde doza do kraja sledeće godine, ali bi mogli da se udruže sa drugima da bi povećali proizvodnju.

Šta još treba da znamo o vakcini?

Ne znamo da li vakcina sprečava hvatanje i širenje virusa ili vas samo sprečava da se razbolite.

Takođe ne znamo koliko vakcina štiti različite starosne grupe.

Oni će biti ključno za razumevanje načina na koji će se koristiti.

Šta još treba da se desi da bi vakcina bila prihvaćena?

Svetski regulatori, pre svih Svetska zdravstvena organizacija, treba da odobre vakcinu pre nego što ona može da bude upotrebljena.

Postojaće veliki logistički izazov stvarne imunizacije većine svetskog stanovništva.

Koliko ljudi treba da se vakciniše?

Teško je znati, a pritom se sada ne zna koliko će vakcina biti efikasna.

Smatra se da 60-70 odsto svetskog stanovništva mora da bude ili postane imuno na virus kako bi se sprečilo njegovo lako širenje - drugim rečima, milijardama ljudi.

Da li vakcina može da zaštiti sve?

Ne reaguju svi isto na vakcinaciju.

Pažljivo že biti praćeni rezultati starijih ljudi, jer su oni najviše izloženi riziku od virusa.

Ali istorija takođe sugeriše da bi bilo koja vakcina mogla biti manje uspešna kod starih ljudi, jer ostareli imuni sistem ne reaguje dobro na imunizaciju.

To vidimo svake godine sa talasom sezonskog gripa.

To je moguće prevazići davanjem višestrukih doza ili davanjem uneke dodatne terapije koja pospešuje imunološki sistem.

Zašto nam je potrebna vakcina?

Ako želite da vam se život vrati u normalu, onda je vakcina potrebna.

Čak i sada je velika većina ljudi i dalje osetljiva na infekciju korona virusom.

Samo zahvaljujući ograničenjima sprečava se da više ljudi umire.

Ali vakcine su siguran način da naša tela nauče da se bore protiv virusa.

Može da pomogneda ne zapatimo korona virus ili bar da učini da Kovid-19 bude manje smrtonosan.

Vakcina je, zajedno sa ostalim merama, „glavna" strategija izlaska iz trenutne situacije.

Šta ovo znači za druge vakcine?

To su dobre vesti. To pokazuje da je moguća vakcina protiv korona virusa, a to nismo znali do pre nekoliko dana.

Kako mnoge vakcine ciljaju isti deo virusa - ono što je poznato kao spajk protein - budi nadu da će i one delovati.

U završnoj fazi kliničkog razvoja je desetak vakcina.

Nijedna vakcina nije prešla put od početne ideje do stadijuma da se pokaže izuzetno efikasnom u tako kratkom vremenskom periodu.

Još čekamo potpune podatke, ali ovi rezultati su čak i bolji nego što su se ljudi nadali.

Dobra vakcina protiv gripa štiti oko polovinu stanovništva, pa je zato 90 odsto efikasnosti vakcine protiv korone u prvom eksperimentu - trijumf.

Tekst je ažuriran 17. juna 2021.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk