Avganistan: Hibatulah Akundzada i druge vođe među talibanima

Mawlawi Hibatullah Akhundzada.

Autor fotografije, Afghan Islamic Press

Potpis ispod fotografije,

Maulavi Hibatulah Akundzada je politički i verski lider koji je treći Vrhovni vođa talibana

Pošto je predsednik Ašraf Gani pobegao u inostranstvo a njegova vlada pala, talibani sada kontrolišu Avganistan.

U ovom trenutku ne zna se ko će preuzeti tranziciju za koju islamisti tvrde da će biti „mirna" i bez „odmazde".

Ova grupa ima vrhovnog vođu, savet od 26 članova i „kabinet ministara" koji nadgleda aktivnosti u različitim oblastima.

Ali ko to predvodi talibane danas?

1. Hibatulah Akundzada

Hibatulah Akundzada je postao vrhovni komandant talibana 25. maja 2016. godine, posle smrti Aktara Mansura, koji je ubijen u američkom napadu pošto je grupu predvodio skoro godinu dana.

Osamdesetih je učestvovao u islamističkom otporu sovjetskoj vojnoj intervenciji u Avganistanu, ali više je proslavljen kao verski vođa nego vojni komandant.

Akundzada je devedesetih radio kao šef šarijatskog pravosuđa.

Nakon što su prvi put došli na vlast devedesetih, talibani su uveli i podržavali kažnjavanja prema njihovom strogom tumačenju Islamskog zakona: vršili su javna pogubljenja ubica i preljubnika, i odsecanja udove lopova.

Pod vođstvom neuhvatljivog mule Muhameda Omara (za koga se smatra da je umro 2013. godine), talibani su još zabranili i televiziju, muziku, filmove, šminku i nisu dozvoljavali devojčicama starijim od 10 godina da pohađaju školu.

Autor fotografije, EPA

Potpis ispod fotografije,

Postoji vrlo malo slika bivšeg talibanskog lidera Muhameda Omara, koji je umro 2013. godine

Veruje se da je Akundzada u šezdesetim godinama i da je najveći deo života proveo u Avganistanu.

Međutim, prema stručnjaacim, on održava bliske veze sa tzv. „Kvetskom šurom", avganistanskim talibanskim vođama stacioniranim u pakistanskom gradu Kveta.

Kao vrhovni komandant grupe, Akundzada je u zadužen za politička, vojna i verska pitanja.

Potpis ispod fotografije,

Talibanska rukovodeća struktura

2. Abdul Gani Baradar

Mula Abdul Gani Baradar jedan je od četvorice osnivača talibana u Avganistanu 1994. godine.

On je postao glavna osovina pobune pošto su talibani srušeni sa vlasti u invaziji predvođenoj Amerikom 2001. godine.

Ali bio je zarobljen u zajedničkoj američko-pakistanskoj operaciji u južnom pakistanskom gradu Karačiju u februaru 2010. godine.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Mula Abdul Gani Baradar (sredina) jedan je od četvorice osnivača talibana u Avganistanu

U zatvoru je ostao osam godina, sve dok nije oslobođen u sklopu plana da se pokrene mirovni proces, a šef je političke kancelarije u Kataru od januara 2019. godine.

Baradar je 2020. godine postao prvi talibanski vođa koji je direktno komunicirao sa nekim američkim predsednikom nakon telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom.

Danas je Abdul Gani Baradar glavni politički lider talibana.

„Ostvarili smo pobedu koja nije bila očekivana… Sada se sve svodi na to kako ćemo služiti našem narodu i kako ćemo ga štititi", rekao je Baradar u saopštenju snimljenom u Dohi, glavnom gradu Katara, gde je bio deo talibanskog pregovaračkog tima u mirovnim pregovorima.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo i Abdul Gani Baradar susreli su se u septembru 2020. godine u Dohi

3. Muhamed Jakub

Muhamed Jakub je sin osnivača talibana mule Muhameda Omara.

Veruje se da ima nešto više od trideset godina i trenutno je vođa vojnih operacija grupe.

Posle smrti bivšeg talibanskog vođe Aktara Mansura 2016. godine, neki ekstremisti želeli su da postave Jakuba za novog vrhovnog komandanta grupe, ali drugi su smatrali da je on još veoma mlad i da nema dovoljno iskustva.

Prema lokalnoj štampi, Jakub živi u Avganistanu.

Potpis ispod videa,

Pad Kabula: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis

4. Siradžudin Hakani

Hakani je još jedan viši zamenik vođe grupe.

Posle smrti njegovog oca Jalaludina Hakanija, postao je novi lider mreže Hakani, koja se poslednjih godina smatra zaslužnom za neke od najnasilnijih napada u Avganistanu protiv afganistanskih snaga bezbednosti i njihovih zapadnih saveznika.

Mreža Hakani trenutno je jedna od najmoćnijih i najozgloglašenijih ekstremističkih grupa.

Neki kažu da je još uticajnija od takozvane Islamske države u Avganistanu.

Autor fotografije, FBI

Potpis ispod fotografije,

Mreža Hakani je trenutno jedna od najmoćnijih i najozloglašenijih ekstremističkih grupa u zemlji

Grupa, koju je SAD proglasila terorističkom organizacijom, zadužena je za finansijska i vojna sredstva talibana duž pakistansko-avganistanske granice.

Veruje se da Hakani ima oko 45 godina, a mesto njegovog prebivališta je nepoznato.

5. Abdul Hakim

U septembru 2020. godine, talibani su postavili Hakima za novog šefa talibanskog pregovaračkog tima u Dohi.

Veruje se da ima oko 60 godina i vodio je medresu - islamsku versku školu - u Kveti (Pakistan), odakle je takođe nadgledao talibansko pravosuđe.

Mnogi viši talibanski lideri navodno su se sklonili u Kvetu, odakle vode grupu.

Ali Islamabad negira postojanje onoga što je poznato kao tzv. „Kvetska šura".

Hakim takođe predvodi talibanski moćni savet verskih učenjaka i smatra se da je jedan od najbližih saradnika vrhovnog komandanta Akundzade.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk