Japan i psihologija: Ikigai - reč koja možda sadrži ključ za sreću u životu i radu

  • Jukari Micuhaši
  • BBC Putovanja
Men sleeping in benches

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Skoro četvrtina zaposlenih u Japanu radi više od 80 sati prekovremeno

Za japanske radnike u velikim gradovima, tipični radni dan počinje stanjem zvanim suši-zume, što je izraz koji putnike na posao stešnjene u natrpanom vagonu voza poredi sa tesno spakovanim zrncima pirinča u sušiju.

Stres tu ne prestaje.

Ozloglašena radna kultura u ovoj zemlji dovodi do toga da većina ljudi provodi duge sate u kancelarijama, u kojima vladaju stroga pravila hijerarhije.

Prekovremeni rad nije neuobičajen, a poslednji vozovi kući radnim danima oko ponoći prepuni su ljudi u odelima.

Kako oni to postižu?

Tajna bi mogla da se krije u onom što Japanci zovu ikigai.

Ne postoji direktan prevod ove reči, ali to je izraz koji otelotvoruje ideju radosti življenja.

Ikigai je praktično ono zbog čega ustajete svako jutro.

Autor fotografije, AFP

Potpis ispod fotografije,

Ikigai je praktično ono zbog čega ustajete svako jutro

Za one sa Zapada koji su upoznatiji sa konceptom ikigaija, on se često vezuje za Venov dijagram preseka četiri svojstva: ono što volite, ono u čemu ste dobri, ono što je svetu potrebno i ono za šta možete da budete plaćeni.

Za Japance, međutim, ta ideja je nešto drugačija.

Nečiji ikigai ne mora da ima nikakve veze sa prihodima.

Štaviše, u anketi koju su na 2.000 muškaraca i žena sprovele Centralne usluge istraživanja 2010. godine, samo 31 odsto ispitanika smatralo je svoj posao ikigaijem.

Nečije vrednosti u životu mogu biti njegov posao - ali svakako se ne svodi samo na to.

Pogledajte video: Sićušni japanski stanovi u kojima ljudi žive

Potpis ispod videa,

Kako mladi stanovnici glavnog grada Japana žive u devet kvadrata.

Detaljniji pogled

U studiji o ikigaiju iz 2001. godine, koautor Akihiro Hasegava, klinički psiholog i vanredni profesor sa tokijskog Univerziteta Eiva, svrstao je reč ikigai u svakodnevni japanski rečnik.

Ona se sastoji od dve reči: iki, što znači život, i gai, što znači vrednost.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Ikigai je ono što vam omogućava da se radujete budućnosti čak i ako ste trenutno nesrećni

Prema Hasegavi, poreklo reči ikigai seže sve do perioda Hejan (794. do 1185. godine).

„Gai potiče od reči kai (na japanskom „školjka") koje su se smatrale izuzetno vrednim, a odatle je nastao ikigai, kao reč koja označava vrednost življenja."

Ima i drugih reči koje koriste kai: jarigai ili hatarakigai, koje znače vrednost delanja i vrednost rada.

Ikigai može da se doživi kao sveobuhvatni koncept koji obuhvata slične vrednosti u životu.

Pogledajte video: Japanci uče da plaču kako bi se oslobodili stresa

Potpis ispod videa,

Njegov posao je da uči Japance da plaču i tako se oslobode stresa

Sličan „sreći"

U Japanu ima mnogo knjiga posvećenih ikigaiju, ali se jedna posebno smatra definitivnom: Ikigai-ni-cuite (O ikigaiju), objavljena 1966. godine.

Autor knjige, psihijatar Mieko Kamija, objašnjava da je, kao reč, ikigai sličan „sreći", ali ima suptilnu razliku u značenju.

Ikigai je ono što vam omogućuje da se radujete budućnosti čak i ako ste u datom trenutku nesrećni.

Autor fotografije, AFP

Potpis ispod fotografije,

Japanci veruju da zbir malih radosti u svakodnevnom životu rezultira ispunjenim životom u celini

Hasegava ističe da na engleskom reč život znači i životni vek i svakodnevni život.

I zato, ako se ikigai prevede kao smisao života, to zvuči veoma grandiozno.

„Ali u Japanu mi imamo đinsei, što znači životni vek, i seikacu, što znači svakodnevni život", kaže on.

Koncept ikigaija bliži je seikacuu, i, putem njegovog istraživanja, Hasegava je otkrio da Japanci veruju da zbir malih radosti u svakodnevnom životu za posledicu imaju ispunjeniji život kao celinu.

Koncept za dugovečnost?

Japan ima neke od najdugovečnijih ljudi na svetu - u proseku 87 godina za žene i 81 godina za muškarce, prema japanskom Ministarstvu zdravlja, rada i socijalne pomoći.

Da li ovaj koncept ikigaija doprinosi dugovečnosti?

Pisac Den Bjutner veruje da doprinosi.

On je autor knjige Plave zone: Lekcije za duži život od ljudi koji su živeli najduže i proputovao je svet istražujući zajednice u kojima se dugo živi, a koje on naziva „plavim zonama".

Jedna takva zona je Okinava, zabito ostrvo sa neverovatno visokim brojem stogodišnjaka.

Iako jedinstvena ishrana verovatno ima velikog udela u dugovečnosti njenih stanovnika, Bjutner kaže da igikai takođe igra ulogu.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Pop senzacija - bakice iz plesne družine KBG84

„Stariji ljudi se poštuju i oni osećaju obavezu da proslede svoju mudrost mlađim generacijama", kaže on.

To im daje smisao u životu izvan sebe samih, kad znaju da su od koristi svojoj zajednici.

Prema Bjutneru, koncept ikigaija nije karakterističan samo za stanovnike Okinave: „Možda za to ne postoji reč, ali u sve četiri plave zone kao što su Sardinija i poluostrvo Nikoja, među ljudima koji žive duge živote postoji isti koncept."

Bjutner predlaže da se sastave tri liste: vaših vrednosti, stvari koje volite da radite i stvari u kojima ste dobri.

Presek skupova ove tri liste je vaš ikigai.

Pogledajte video: Da li biste kupili ukletu kuću?

Potpis ispod videa,

Akira prodaje uklete kuće u Japanu.

Pređite na dela

Ali znati vaš ikigao samo po sebi nije dovoljno.

Prosto rečeno, treba vam odušak.

Ikigai je „smisao na delu", kaže on.

Za 92-godišnju Tomi Menaku, njen ikigai je plesati i pevati sa kolegama iz plesne družine KBG84, kaže ona za list Mainiči.

Za druge, to bi mogao da bude sam rad.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Mladi zaposleni po izlasku sa radnih mesta u Tokiju

U kulturi u kojoj vrednost tima nadmašuje vrednost pojedinca, japanski radnici su motivisani kad znaju da su korisni za druge, da su im ovi zahvalni i da ih cene kolege, kaže Tošimicu Sova, generalni direktor firme za HR konsalting Jinzai Kenkjušo.

Generalna direktorka firme za regrutovanje rukovodilaca Probiti global serč Juko Takato provodi dane sa visokokvalifikovanim ljudima koji smatraju rad svojim ikigaijem i, prema njenim rečima, svima njima je jedna stvar zajednička: motivisani su i ne treba im mnogo da pređu na dela.

„Ako želite da osnujete kompaniju, ali se plašite da zaronite u nepoznato, idite i pogledajte nekog ko već radi nešto slično onome što ste zamislili."

Kad budete videli svoje planove na delu, kaže Takato, „to će vam podariti samopouzdanje da i vi to možete da učinite."

Krenite od malog

To ne znači da su naporniji i duži rad ključna obeležja filozofije ikigaija - skoro četvrtina zaposlenih Japanaca ima više od 80 sati prevremenog rada mesečno i sa tragičnim ishodima - fenomen karošija (smrt od preteranog rada) odnosi više od 2.000 života godišnje.

Umeto toga, ikigai je više osećaj da vaš rad čini razliku u životima ljudi.

Kako ljudi pronalaze smisao u svom radu je tema koja izuzetno zanima eksperte za menadžment.

Jedna studija profesora za menadžment na Vortonu Adama Granta objasnila je da zaposlene „motiviše rad koji utiče na blagostanje drugih" i kad „vidite ili sretnete ljude na koje utiče vaš rad".

U jednom eksperimentu, kad su telefonski pozivaoci sa Univerziteta u Mičigenu provali neko vreme sa nosiocima stipendije za koju su pokušali da sakupe sredstva, obezbedili su 171 odsto više novca od onih koji su naprosto samo radili na telefonu.

Prosti čin susreta sa studentom koji ima koristi od vašeg rada pružio je smisao sakupljačima sredstava i poboljšao njihov učinak.

Ovo važi i za život uopšte.

Umesto da pokušavate da rešite glad u svetu, možete da počnete od nečeg malog, tako što ćete pomoći nekome oko sebe, kao što je vaša lokalna dobrovoljačka grupa.

Autor fotografije, AFP

Potpis ispod fotografije,

Ikigai je osećaj da vaš rad čini razliku u životu ljudi

Obogatite svoj ikigai

Odlazak u penziju može da donese ogroman osećaj gubitka i praznine onima koji pronalaze ikigai u poslu.

Ovo može da bude posebno tačno za sportiste, koji imaju relativno kratke karijere.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Šampion u trkama na prepone Dai Tamasue

Šampion u trkama na prepone Dai Tamasue, koji se povukao iz sporta 2012. godine, rekao je u skorašnjem intervjuu da je fundamentalno pitanje koje je postavio sebi kad se povukao bilo: „Šta sam želeo da postignem baveći se sportom?".

„Za mene, ono što sam pokušao da postignem u atletici bilo je da promenim percepcije ljudi."

Pošto se povukao, osnovao je kompaniju koja pruža podršku poslovanjima u sportu.

Priča Tamasuea pokazuje promenljivu prirodu ikigaija i kako ona može biti primenjena.

Kad stigne penzija, od pomoći je ako imate jasnu sliku o tome zašto radite to što radite mimo primanja plate.

Ako postanete svesni ovog koncepta, to bi moglo da vam pomogne da živite ispunjenijim životom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk