Ugostiteljstvo i Velika Britanija: „Jeo sam isti doručak u prethodne 22 godine"

  • Magnus Benet
  • BBC Njuz, Škotska
Hotel inspector John at hotel

Autor fotografije, AA

Potpis ispod fotografije,

Džon na radnom mestu - kontroliše jedan restoran u Škotskoj

Više od većine ljudi, Džon zna kakav bi trebalo da bude ukus pravog škotskog doručka.

Procenjuje da ih je pojeo oko 3.000 u poslednje 22 godine.

Ali to nije bio izbor - to je sastavni deo njegovog posla kao tajnog hotelskog inspektora.

Džon (nije njegovo pravo ime) radni vek provodi ocenjujući hotele, pansione, restorane sa sobama, pa čak i kampove i prikolice.

Putuje po čitavoj Škotskoj, obavljajući gotovo 150 kontrola godišnje.

Bitan element njegovog rada je procena kvaliteta hrane u nekom ugostiteljskom objektu.

Ali to je zadatak koji ponekad teško može da proguta.

„Dobar deo posla inspektora sastoji se u upoređivanju hotela, drugačijih obroka, pre svega doručaka.

„Kao rezultat toga, u poslednje 22 godine jeo sam isti doručak.

„Ne možete da se izvučete samo uz neko piće. Najteži deo posla je jesti kada niste gladni", kaže on.

Pravi škotski doručak

Autor fotografije, Getty Images

Škotska verzija „punog engleskog doručka" često uključuje slaninu, kobasice, pečena jaja, pasulj, prženi paradajz i pečurke.

Zatim tu je crni puding, kolač od krompira i hedžis (nešto poput ogromne debele kobasice od iznutrice ovce - jetra, srce i pluća).

Još jedna čvrsta osnova ovog jela je Lorn kobasica - mleveno svinjsko i goveđe meso presovano u ravni oblik i prženo.

Neki restorani će takođe poslužiti doručak sa voćnim pudingom, mešavinom brašna, dvopeka, ovsene kaše i voća.

Za razliku od poznatog televizijskog hotelskog inspektora Aleka Policija, koji radi pod blještavilom svetla kamere, Džon mora da ostane ispod radara.

Trudi se da sakrije pravi identitet od vlasnika, posebno ako je to mesto koje je prethodno posetio.

„Svake godine koristim različita imena, drugu adresu elektronske pošte i kućnu adresu tako da ne mogu da me otkriju putem istorije gostiju u sistemu rezervacija", kaže on.

Međutim, uprkos njegovim naporima, neki pametni vlasnici hotela posumnjaju u to ko je on kad uđe na recepciju.

Potpis ispod fotografije,

Scena iz komedije Fawlty Towers kada zaposleni pogrešno veruje da je gost zapravo hotelski inspektor

Najčešća greška koju čine, kaže Džon, jeste što su previše pažljivi prema gostu za koga smatraju da bi mogao da bude inspektor.

„Tokom jednog obroka, u 28 navrata su me pitali da li je sa mojim obrokom sve u redu.

„Pri tome nisu obraćali pažnju na ostale goste u sali.

„Kada je postalo očigledno da znaju ko sam, prestao sam da procenjujem hotele prema onome kako mene uslužuju, već po tome šta rade za ostale goste oko mene - što nije bilo mnogo."

U davanju rejtinga hotela - koji može biti od jedne do pet zvezdica - Džon kaže da je to kako ga uslužuju manje važno od drugih kriterijuma.

Autor fotografije, Alamy

„Ključna je čistoća", objašnjava on.

„Čistoća se očekuje i u objektu koji nudi samo prenoćište sa doručkom i u luksuznom hotelu sa pet zvezdica."

„Gostoprimstvo je takođe veoma važno - zaposleni, tim ili vlasnici treba da pričaju sa gostima.

„Nije reč samo o usluzi, na primer, nudim vam čaj ili kafu, već da vas pitaju: 'Kakav vam je bio dan, kakvi su vam planovi, šta kažete na ovo vreme?'".

Vlasnici hotela imaju pomešana osećanja kada Džon otkrije identitet.

„Jedan generalni direktor u Invernesu ove godine bio je toliko zadovoljan povratnim informacijama koje sam mu dao i povećanjem ocene hotela da je zaplakao kada sam mu preneo odlične vesti."

Drugačija reakcija je, naravno, kada im smanjuje rejting ili oduzima nagrade.

„To baš i ne prihvataju dobro".

Džon kaže da je tokom rada kao inspektor imao nezaboravna iskustva.

Autor fotografije, AA

Potpis ispod fotografije,

Džon svake godine obilazi oko 150 hotela i drugih ugostiteljskih objekata u Škotskoj

Priseća se da je večerao u seoskoj kući u Stirlingširu tokom sezone jagnjenja, kada ga je vlasnik pitao da li bi voleo da vidi ovcu kako se jagnji.

„Mislio sam da je to bio samo uzgredni komentar i složio sam se.

„U tri ujutru, neko je pokucao na moja vrata i obavestio me je da se ovca jagnji i da treba da obujem gumene čizme koje je ostavio ispred vrata.

„Pomislio sam 'dođavola', brzo se obukao i proveo narednih sat vremena gledajući ovcu kako se jagnji.

„Kako gradsko dete, to je bio prvi i jedini put da sam gledao ovakav prizor."

Potpis ispod videa,

Da li biste probali cvrčke

Džon, koji je bio generalni direktor hotela pre nego što je počeo da radi za inspekcijsku službu, većinu vremena radi sam, ali nekada se desi da nije jedini na zadatku.

„Jednom sam sedeo za stolom sa jednim čovekom na večeri u kući za goste.

„Na kraju se ispostavilo da je i on hotelski inspektor, a da nam je zadatak isti, obojica smo to shvatili narednog dana kada smo istovremeno došli na recepciju da se odjavimo."

Autor fotografije, Getty Images

Džon voli svoj posao, naročito kada daje korisne povratne informacije vlasnicima hotela.

Ali kaže da ljudi možda imaju pogrešna shvatanja o prirodi njegovog posla.

„Kada kažem ljudima čime se bavim, automatska reakcija je 'sjajno' i 'koliki si srećnik sa takvim poslom'.

„Moram da priznam da postoje lošiji poslovi koje bih mogao da radim.

„Ali, kao i na svakom poslu, kad zagrebete ispod površine, nije uvek baš sve sjajno i glamurozno kao što ljudi misle.

„Pozitivna strana je što mogu da odsednem u nekim od najboljih hotela u zemlji i jedem najbolju hranu koju kuvaju najtalentovaniji kuvari u zemlji."

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Nekada Džon čezne za običnim jelima, kakav je hamburger

Ali Džon priznaje da povremeno čezne za „jednostavnom hranom, umesto bogatih i složenih obroka".

„Prilikom inspekcije, biramo jela koja će omogućiti kuvaru da iskaže sav talenat, koristeći najlepše sezonske proizvode.

„Ponekad je sve što zaista želim hamburger ili obična piletina na žaru."

S obzirom na količinu hrane koju treba da pojede tokom radnih dana, Džon mora i da trenira da bi ostao u formi.

U postizanju cilja pomogla mu je pandemija korona virusa, kada su hoteli bili zatvoreni i kada inspektorat nije radio.

„Iskoristio sam vreme da poradim na izgledu i izgubio sam više od 28 kilograma hodajući svakodnevno.

„I dalje hodam svaki dan, ali sada moram da ustanem u pet sati da bih mogao da pređem 15 kilometara pre doručka i odjave iz smeštaja.

„I dalje gubim na težini, ali se sada vraćam u hotele i restorane, pa je taj proces malo sporiji."

Možda će vas zanimati i ovaj video

Potpis ispod videa,

Kada se tečni azot sipa u smešu - dešava se neverovatna promena.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk