Žene i abortus: Amerikanke završavaju u zatvoru zbog pobačaja

Kad je dvadesetjednogodišnja Indijanka iz Oklahome osuđena za ubistvo iz nehata posle pobačaja, mnogi su bili zapanjeni. Ali ona nije jedina.

Britni Pulo je bila u četvrtom mesecu trudnoće kad je u januaru 2020. godine izgubila bebu u bolnici.

Proglašena krivom u oktobru i osuđena na četiri godine zatvora za prvostepeno ubistvo iz nehata njenog nerođenog sina.

Put od pobačaja do zatvora za ubistvo fetusa postao je tema mnogih rasprava na internetu i u štampi.

Na društvenim mrežama su korisnici skrenuli pažnju da je ona osuđena tokom meseca svesti o gubitku trudnoće u SAD.

Drugi su uporedili slučaj sa distopijskim romanom Margaret Etvud Sluškinjina priča.

Kad je stigla u bolnicu tražeći lekarsku pomoć, Pulo je priznala da je u trudnoći uzimala droge.

Kasnije je forenzički izveštaj, u koji je BBC imao uvid, zabeležio tragove metaamfetamina u jetri i mozgu njenog nerođenog sina.

Forenzički stručnjak nije utvrdio uzrok smrti fetusa, istakavši da su faktori koji su joj doprineli mogli biti genetska anomalija, odljubljenje posteljice ili majčino uzimanje metaamfetamina.

Advokati Britni Pulo najavili su da će uložiti žalbu na presudu.

Tužilac koji je doveo slučaj na sud odbio je da komentariše slučaj, jer se on nastavlja.

A opet je priča Britni Pulo samo vrh ledenog brega, prema Dejni Sasman, zamenici izvršnog direktora Nacionalnih zaštitnika trudnica (NAPV), grupe koja se zalaže za pravo na izbor.

„Britnin slučaj je zaista pogodio u živac", kaže Sasman.

„On nije toliko redak kao što ljudi misle."

Organizacija pomaže sa žalbom Britni Pulo i prati druga hapšenja i slučajeve „prisilne intervencije" protiv trudnica u SAD.

Od 1973. do 2020, NAPV je zabeležio 1.600 takvih slučajeva, sa oko 1.200 njih koji su se desili samo u poslednjih 15 godina.

Iako neki uključuju žene koje su hapšene za stvari kao što su običan pad ili porođaj kod kuće, ogromna većina je uključivala droge, a žene obojene kože bile su prezastupljene.

Nedavna eksplozija krivičnih slučajeva deo je „jedinstveno američkog fenomena" na raskršću američkog „rata protiv droga" i pokreta „ličnosnosti", objasnila je Sasman.

Šta je čovek?

Pitanje izloženosti fetusa drogama izbilo je u prvi plan kulturološke rasprave osamdesetih, kad je izraz „krek beba" počeo da se koristi za opisivanje dece koju su rodile majke zavisnice.

Uzimanje droge tokom trudnoće povezano je sa mnogim negativnim posledicama, među njima i povećani rizik od pobačaja i mrtvorođene dece, ali pravi uticaj uzimanja droge na fetus ume izuzetno da varira.

Studije iz osamdesetih koje su tvrdile da deca majki sa kokainskom zavisnošću pate od ekstremnih razvojnih defekata kasnije su opovrgnute.

Od tada, potonje epidemije droga - od uzimanja metamfetamina do krize opioida - održale su ovo pitanje u žiži javnosti.

Istovremeno je nekoliko američkih saveznih država usvojilo zakone koji otežavaju pristup abortusu.

Iako se ljudi protive abortusu iz različitih razloga, često moralnih ili verskih, jedan deo argumenta počeo je naglasak da stavlja na predstavu o „ličnosnosti".

„Koncept ličnosnosti je zapravo prilično jednostavan", kaže Sara Kvejl, predsednica Saveza za edukaciju o ličnosnosti, organizacije koja zastupa pravo na život.

„Prema ličnosnosti, čovek je čovek i naša ravnopravnost je zasnovana na našoj čovečnosti.

Ništa ne menja naučnu činjenicu da smo biološki ljudi od samog početka do samog kraja.

Stoga, kao ljudi, zaslužujemo ravnopravnu zaštitu zakona zato što posedujemo urođena, prirodna prava."

Pokret ličnosnosti pomogao je da se usvoje zakoni koji idu dalje od regulisanja pristupa abortusu, da bi proširili prava i zaštitu fetusa kao da je rođeni stanovnik države.

Savez za edukaciju o ličnosnosti takođe odbacuje stvari kao što su eutanazija, istraživanje koje uništava embrione i trafiking ljudi.

Iako organizacija nema stav o tome da li zakon treba krivično da goni majke koje uzimaju drogu, Kvejl kaže da lično podržava mere koje „štite nerođenu decu od štete koju im nanosi majka kad uzima drogu u trudnoći".

„Ali naš pravosudni sistem ne treba samo da uzima u obzir pitanja odgovornosti i krivičnog odgovaranja, već mora i da se pozabavi oporavkom zavisnika od droge i njihovim vraćanjem u društvo", dodala je ona.

Zakon koji štiti - ili šteti?

Uzimanje narkotika tokom trudnoće smatra se zlostavljanjem deteta prema građanskim statutima o dobrobiti deteta u 23 američke savezne države, tvrdi Institut Guthamer, istraživački institut koji zastupa slobodu izbora.

U polovini svih saveznih američkih država, zdravstveni radnici su u obavezi da prijave trudnice za koje sumnjaju da uzimaju drogu.

Alabama je 2006. usvojila zakon o „hemijskom ugrožavanju", prema kom je krivično delo da se dete „izloži, da ono unese ili udahne, ili da ima kontakt sa narkotikom, hemijskom supstancom ili priborom za uzimanje droge."

Istraživanje ProRepublike pokazalo je da je u deceniji od usvajanja zakona optuženo više od 500 žena.

Tenesi je pokušao da sledi taj primer, usvojivši sličan zakon 2014, ali je zakon istekao posle dve godine i u međuvremenu nije obnovljen.

U jednom kalifornijskom okrugu, dve žene završile su u zatvoru zbog navodnog ubistva njihovih beba, pošto su bebe bile mrtvorođene, a žene bile pozitivne na testu za ilegalne droge.

Optužnica za ubistvo protiv Čelsi Beker ukinuta je ove godine, nakon što je ona provela godinu i po dana u zatvoru jer nije mogla da plati kauciju u visini od dva miliona dolara.

Za to vreme se Adora Perez trenutno se nalazi na trećini izdržavanja jedanaestogodišnje zatvorske kazne za ubistvo iz nehata, pošto se izjasnila krivom da bi izbegla strožu optužnicu za ubistvo.

Trenutno pokušava da uloži žalbu na presudu.

Obe žene su krivično gonjene uz pomoć nečega što je poznato kao „zakoni o napadu na fetus", koji postoje u najmanje 38 država.

Ovi zakoni trebalo bi da olakšaju kažnjavanje zlostavljača koji napadaju trudnice, od kojih je mnoge pokrenuo federalni zakon usvojen 2004. posle ubistva Lejsi Piterson, u to vreme trudne, a koje je počinio njen muž.

Ali mnogi od ovih zakona su dvosmisleni i ostavljaju prostora tužiocima da optuže žene čije je ponašanje moglo da doprinese pobačaju ili mrtvorođenoj bebi.

Neke države imaju eksplicitne propise o tome koliko nedelja fetus mora da ima da bi bio podložan zakonu - ali druge ne.

Većina lekara smatra da je to 20-24 nedelje.

Pulo je bila oko 16 do 17 nedelja trudna kad je doživela pobačaj - što je verovatno trudnica sa najmanjim brojem nedelja trudnoće koja je optužena u SAD, tvrdi Sasman.

Drakonskija budućnost?

Da je Pulo abortirala umesto pobacila, uopšte ne bi bila optužena, jer je abortus u Oklahomi legalan.

Ali dok se čeka da Vrhovni sud donese odluku o legalnosti skoro potpune zabrane abortusa u Teksasu i sa ograničenjima za abortuse u brojnim drugim saveznim državama, borci za zaštitu reproduktivnih prava brinu se da bi budućnost mogla da bude još drakonskija.

U zemljama u kojima su abortusi ilegalni, žene su hapšene i optuživane za ubistvo samo zato što su pobacile.

Lokalne vlasti mogu da ih optuže za nameran prekid trudnoće.

Jedan takav slučaj, u El Salvadoru, koji ima jednu od najstrožih zabrana abortusa na svetu, stigao je sve do Inter-američkog suda za ljudska prava, gde se presuda očekuje do kraja godine.

Manuela, tridesettrogodišnjakinja koja je otišla u bolnicu posle pobočaja da bi zatražila lekarsku pomoć, a osuđena je na 30 godina zatvora za ubistvo.

Umrla je u zatvoru 2010.

Njeni advokati kažu da zakon u El Salvadoru, koji od lekara traži da prijave žene osumnjičene da su abortirale inače bi i sami mogli da završe u zatvoru, krši međunarodno humanitarno pravo.

U korenu ovih slučajeva nalazi se predstava da žene, jednom kad postanu majke, treba da stave svoj fetus na prvo mesto bez obzira na sve, kaže Ema Milne, pravnica za rod i zločin koja predaje na Univerzitetu u Daramu, u Velikoj Britaniji.

Ali realnost je mnogo složenija, kaže Milne.

Žene su često očajne i ugrožene, i potrebna im je pomoć i podrška.

„Činjenica da država nije uspela da im ukaže pomoć i podršku tokom njihove trudnoće, i pre trudnoće, propust je države", kaže ona.

Prema anketi iz 2012. godine, oko šest odsto američkih trudnica priznaje da uzima ilegalne droge, dok 8,5 odsto pije alkohol, a 16 odsto puši cigarete.

Američka medicinska udruženja protive se klasifikovanju uzimanja droga tokom trudnoće kao zlostavljanje dece i tvrde da žene koje imaju problema sa zavisnošću treba da dobiju lečenje, a ne zatvorske kazne.

„Zavisnost od droga je bolest podložna lečenju pre nego kriminalna aktivnost", tvrdi Američko medicinsko udruženje, koje zastupa američke lekare.

Davanje nerođenoj deci istih prava prema zakonu nije jednostavno, kaže I. Glen Koen, ekspert za medicinsku etiku i zamenik dekana harvardskog Pravnog fakulteta.

„Niko ne poriče da su fetusi pripadnici ljudskog roda. Pitanje je samo da li su oni prema zakoni ličnosti ili nisu", kaže on.

Čak i ako zakon fetusu dodeli ličnosnost, da li ta prava ličnosnosti nadjačavaju pravo majke na samoopredeljenje?

„Mnogo toga ovde treba razrešiti, ali to se nikad ne razrešava u politici ili u pogledu onoga što se dešava na sudovima", kaže on.

Zagovornici ženskih prava brinu se da je ovo „klizak teren" koji bi mogao da dovede do toga da trudnice izgube samostalnost.

Ako žena može da bude uhapšena zato što je naškodila fetusu uzimanjem droge, šta ako popije pivo?

Šta ako vozi brže nego što je dozvoljeno?

„Ako to budemo uradili za droge, postavlja se pitanje: šta je sledeće?", pita se Milne.

Pogledajte video o mukama Poljakinja koja idu u inostranstvo da abortiraju

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk