Koliko je topliji vaš grad?

Svet postaje sve topliji. Jul 2019. godine će izgleda biti najtopliji mesec od kada se beleže temperature - a julske temperature su skoro svuda na svetu u poslednjih deset godina bile više u odnosu na period od 1880. do 1900, kao što se vidi na globusu.

Mapa pokazuje promene temperature od 1900.

Naučnici su upozorili da moramo da ograničimo globalni rast temperature na stepen i po kako bismo izbegli najgori uticaj na klimatske promene. Taj porast je predviđen u odnosu na temperature iz perioda 1850-1900. godine, pre početka industrijalizacije.

Zemlja je već toplija za oko jedan stepen od tada.

To možda ne zvuči mnogo, ali ako države ne preduzmu ništa da ograniče zagrevanje, svet bi mogao da se suoči sa „katastrofalnim promenama" prema vodećem međunarodnom telu za globalno zagrevanje IPCC.

Nivo mora će rasti, rizikujući preseljenje stotina miliona vrsta. Suočićemo se i sa ekstremnijim vremenskim nepogodama, poput suša, toplotnih talasa i obimnih kiša, a mogućnost uzgoja useva poput pirinča, kukuruza i pšenice biće u opasnosti.

Ako se globalno zagrevanje nastavi današnjim tempom, temperature bi mogle da porastu za tri do pet stepeni Celzijusa do kraja veka.

Saznajte koliko je područje oko vašeg grada već zagrejano - i šta bi moglo da se desi u budućnosti.

Instalirajte najnoviju verziju pretraživača da vidite interaktivnu mapu

Skrolujte da saznate

Da malo to pojednostavimo. Ova linija pokazuje desetogodišnji prosek za svaki mesec. Poslednja prosečna julska temperatura u {{city}} je bila {{startHighlight}}{{rolling_avg_2018_jul}}{{endHighlight}}, a u januaru je bila {{startHighlight}}{{rolling_avg_2018_jan}}{{endHighlight}}. Ali kakve nas temperature čekaju do 2100?

Najbolji scenario Predviđena temperatura do 2100.

Januar: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Jul: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Kako bi do ovoga moglo da dođe?

Emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da dostignu vrhunac u prvom delu veka i onda da se drastično smanje. Cilj je da se održi rast globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa i zahteva stroge klimatske politike za ograničavanje emisija.

Srednje-niski scenario Predviđena temperatura do 2100.

Januar: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Jul: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Kako bi do ovoga moglo da dođe?

Emisije gasova sa efektom staklene bašte dostižu vrhunac do 2040. i onda opadaju. To je u skladu sa mnogim političkim ciljevima napravljenim da smanje klimatske promene.

Srednje-visoki scenario Predviđena temperatura do 2100.

Januar: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Jul: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Kako bi do ovoga moglo da dođe?

U nekim aspektima sličan je srednje-niskom scenariju, ali gasovi sa efektom staklene bašte ne počinju da opadaju sve do oko 2080. godine.

Najgori scenario Predviđena temperatura do 2100.

Januar: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Jul: {{temp}}C ({{diff}} od 1900)

Kako bi do ovoga moglo da dođe?

Ovo je najgori mogući scenario u kojem se emisije nastavljaju neprestano tokom 21. veka. Globalno, to bi moglo dovesti do porasta temperature od skoro tri do pet stepeni Celzijusa do 2100.

Koji od ovih scenarija je najbliži realnosti do 2100. zavisi od akcije koje države preduzmu.

Do čega bi ovo moglo da dovede?

Na globusu se vide lokacije u Njujorku
Njujork Sjedinjene Američke Države

Sa više od osam miliona stanovnika, Njujork je jedan od najvećih gradova na svetu. Međutim, grad je podložan poplavama i olujnim udarima, poput onoga što je pratilo uragan Sendi u oktobru i novembru 2012. Sendi je preplavio podzemne i nadzemne tunele koji su ulazili na Menhetn, što je izazvalo nestašice struje i dovelo do smrti više od 50 ljudi.

Očekuje se da će klimatske promene dovesti do intenzivnijih uragana koji će doneti više vode. To će povećati i nivo mora. Obala Njujorka, duga skoro 1.500 km, čini ga izuzetno pogodnim za ove klimatske uticaje. Američka agencija za vanredne situacije predvidela je da će sredinom ovog veka, četvrtina grada - dom za skoro milion ljudi - ležati u zonama poplava.

Globus prikazuje lokacije na Arktiku.
Arktik

Arktik je veoma osetljiv na efekte klimatskih prmena i zagreva se dva put brže od ostatka sveta. Smatra se „kanarincem u rudniku uglja" kada je reč o uticaju globalnog zagrevanja.

Kao i drugi regioni sveta, Arktik se suočava sa porastom temperatura vazduha i vode. Međutim, Arktički okean je prekriven ledom koji se topi tokom leta i smrzava tokom zime. Poslednjih decenija led se brže topi nego što se ponovo zamrzava tokom zime, što ga dovodi do nestanka.To doprinosi velikim temperaturnim promenama na Arktiku u poređenju sa ostatkom sveta.

Globus prikazuje lokacije u Džakarti
Džakarta Indonezija

Prestonica Indonezije, u kojoj živi 10 miliona ljudi, jedan je od gradova koji najbrže tonu na svetu. Zapadni deo grada tone stopom od 25 cm godišnje u nekim predelima. Dramatična stopa je rezultat kombinacije prekomernog ispumpavanja podzemnih voda, koje uzorkuju sleganje tla, i porasta nivoa mora uzrokovanog klimatskim promenama. U toku je izgradnja morskog zida od 32 km i 17 veštačkih ostrva kako bi se grad zaštitio. Vrednost tog projekta je 40 milijardi dolara.

Međutim, stručnjaci kažu da je to samo privremena mera. Oni tvrde da sve ispumpavanje podzemnih voda treba da se zaustavi do 2050. godine, a da grad uči da se oslanja na druge izvore vode iz vodovoda. Međutim, porast nivoa mora će ostati izazov, kao i u drugim gradovima. Taj porast izaziva termička dilatacija - širenje vode zbog dodatne toplote - kao i topljenje polarnog leda.